На данашњи дан 1907. године краљ Петар I Карађорђевић положио је камен темељац за изградњу Народне скупштине (kamen temeljac zgrade Narodne skupštine). Скупштина је подигнута у делу града који је почетком XIX века био скоро празан и запуштен, и којим су доминирале развалине старе Батал џамије из XVI века, коначно

На данашњи дан 1939. године склопљен је споразум Цветковић-Мачек (Sporazum Cvetković-Maček). Том догађају претходила је криза Стојадиновићеве владе и оставке неколицине министара, која се завршила почетком фебруара тиме што је и сам Стојадиновић био принуђен да поднесе оставку. Кнез Павле је састав нове владе поверио Драгиши Цветковићу, који је као

На данашњи дан 1958. године почело је експериментално емитовање програма Телевизије Београд (Televizije Beograd) из још недовршеног студија на Сајмишту, а у граду су на осамдесетак места били постављени телевизори како би што већи број људи могао да гледа, будући да је телевизор тада коштао као 20 просечних плата. То

На данашњи дан 1690. године цар Леополд I издао је Србима акт о привилегијама(Privilegije). До тога је дошло током аустро-турског рата од 1683. године до 1699. године. Након пораза Турака код Беча 1683. године, њихова армија се повлачи и они једну за другом губе претходно освојене територије. Аустријанци 1688. године

На данашњи дан 1868. године кнез Милан Обреновић положио је камен темељац зграде Народног позоришта. Идеје о подизању позоришне зграде и оснивања сталног театра постојале су и раније, јер су представе током претходних година игране на разним, ненаменским местима, попут магацина Царинарнице – “Театар на Ђумруку”, у салама хотела –

На данашњи дан 1914. године почела је Церска битка (Cerska bitka). Пре тога, 12. августа, V аустроугарска армија је прешла преко Дрине, док је II армија форсирала Саву и заузела Шабац. На вести о овим догађајима II армија генерала Степе Степановића кренула је у том правцу, и код села Текериша

На данашњи дан 1920. године Краљевина СХС и Чехословачка потписале су уговор о стварању војно-политичког савеза. Уговори између Румуније и Чехословачке, као и Румуније и Југославије потписани су априла и јуна наредне године. Савез је настао ради очувања граница према Мађарској утврђеним уговорима из 1919-20. године, а разлог постојања оправдан

На данашњи дан 1806. године српски устаници и турска војска сукобили су се на Мишару (Boj na Mišaru). Треће године устанка, султан је послао на устанике велику војску из правца Румелије и Босне. Припреме су биле готове још крајем пролећа, а војске су биле бројне и добро наоружане. Она из

На данашњи дан 1900. године отворена је хидроелектрана у Ужицу, на реци Ђетињи, и она је прва хидроелектрана у Србији саграђена по Теслином вишефазном систему наизменичне струје. Пре ове, у Србији су отворене термоелектрана у Београду 1893. године и хидроцентрала у Ваљеву из исте 1900, али обе производe једносмерну Едисонову

На данашњи дан 1813. године у Бечу је изашао први број листа Новине сербске. Лист су покренули Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић. Прве три године излазио је свакога дана, осим недељом и празницима, а затим два пута недељно и углавном доносио вести из иностранства. Од 1815. године у њему је

На данашњи дан 1864. године, основано је Српско учено друштво (изворно: Србско учено друштво) које је у суштини било обновљено Друштво српске словесности чији су чланови морали писмено да изјаве министру просвете да ли желе да постану чланови новооснованог. Задатак му је био да настави рад на наукама и вештинама

На данашњи дан 1914. године око 11 часова влада Аустроугарске упутила је влади Србије обичном поштом телеграм са садржајем: “Краљевска влада Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту датирану 23. јулом 1914. коју јој је предао аустроугарски посланик у Београду. Зато Царско-краљевска влада налази да је принуђена да се

На данашњи дан 1817. године у Радовањском Лугу код Велике Плане убијен је Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка. Он је 1813. године, пошто су Русија и Турска претходне године склопиле мир, напустио Србију и болестан отишао у Аустрију. Одатле је прешао у Русију, где је ступио у контакт са

На данашњи дан 1922. године у Београду је основан Српски ауто-клуб(Srpski auto-klub). Први разговори на ту тему почели су јула претходне године, а за привременог председника Одбора за припрему оснивања изабран је трговац Радован Саватић. Наредне године 24. јула, одржана је прва Скупштина на којој су изабрани чланови Управног и

На самом улазу у Калемегдан, из правца Кнез Михаилове улице налази се споменик нешто повучен са главне стазе који обележава најважнији догађај у новијој историји Србије – званичну турску предају кључева српских градова кнезу Михаилу. Од бомбардовања београдске вароши 1862. до 1866. године представницима великих сила у Београду и Цариграду,

На данашњи дан 1914. године посланик Аустроугарске барон фон Гизл предао је у 18 часова ултимативну ноту заступнику српског председника владе Лазару Пачуу, министру финансија. Одговор је тражен, како је стајало у документу, до 18 часова 25. јула, дакле у року од 48 сати. Осталим земљама текст ултиматума послат је

На данашњи дан 1456. године Мехмед II Освајач, повукао се после неуспешног покушаја да освоји Београд. Наиме, заузимањем Цариграда три године раније, затим Новог Брда и читавог јужног дела српске државе, до Крушевца и Западне Мораве, Мехмед је своје даље освајачке планове усмерио на српско подунавље, намеравајући да ширењем своје

На данашњи дан 1917. године на Крфу је потписан акт о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. У условима када се већ осећала превага Антанте над Централним силама и знајући за позитиван одјек Нишке декларације из децембра 1914. године међу југословенски оријентисаним емигрантима из Аусторугарске, а да би обезбедила

На данашњи дан 1859. године, актом кнеза Милоша Обреновића, почела је изградња Теразијске чесме ((izgradnja Terazijske česme)). На њеном месту налазио се резервоар за воду, саставни део мокролушког водовода који је туда пролазио, а који су Турци звали Теразије и око кога је увек била гужва. Нова чесма наручена је

На данашњи дан 1946. године завршено је суђење генералу Драгољубу Михаиловићу и групи од још двадесет тројице оптуженика из редова четника, владе у изгнанству и Недићевог режима за издају и ратне злочине (Beogradski proces). Званичан назив поступка је био Суђење Драгољубу-Дражи Михаиловићу и осталим колаборационистима за издају и ратне злочине