Изложба Нематеријално културно наслеђе Србије, аутора Данијеле Филиповић, на којој ће бити представљени елементи уписани у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, биће отворена 17. јула 2018. године у 19 часова у Етнографском музеју у Београду. На изложби ће путем фотографија, видео-материјала и музејских предмета бити представљено 37 елемената уписaних у Национални регистар,

Отварајући своју самосталну књижарску радњу 1901. године, само пар месеци после оснивања Српског књижевног гласника, Геца Кон је омогућио испуњење једне културне потребе да књижевна елита окупљена око Гласника добије додатног простора у нашој култури. У просторијама Књижарнице Геце Кона за српску и страну књигу у Кнез Михаиловој бр. 34

Каталина, српска владарка с краја 13. века, оставила је значајног трага у српској историји упркос краткој владавини свог супруга, краља Стефана Драгутина Немањића. Каталин (у неким изворима Кателин) Арпадовка рођена је средином 13. века као најстарија кћер угарског владара Стефана (Иштвана) V и Јелисавете (Ержбет) Куманске, и унука угарског краља

Задужбинарство – часна српска традиција Једна од најбитнијих одредница српског духовног бића, попут крсне славе, је и традиција задужбинарства – остављање у наслеђе, „на општенародну ползуˮ, онога што је „за душуˮ: Прве српске задужбине настале су још у XII веку, у XIII су већ биле традиција, а у XIX готово

На педесетом километру од Косовске Митровице, у селу Врачеву, на северу Косова и Метохије, налази се манастир посвећен Светим врачима Козми и Дамјану. Био је рушен, паљен и обнављан – баш као и Србија кроз векове. Први писани траг о манастиру је Сопоћански помјаник из 1386. године, у ком се

Поштовани пратиоци рада Српског легата, поштоваоци и чувари традиције, Српски легат позива све раднике у култури који желе објавити интересантне прилоге из историје, традиције и културе српског народа, а за које сматрају да им треба омогућити већу видљивост и доступност ширим народним масама, да нам се јаве и поделе своје

У склапању Карловачког мира 1699. године велику улогу у посредовању имао је раковички калуђер Григорије. Захваљујући његовој довитиљивости, Манастир Раковица је од влашког војводе Константина и руског цара Петра Великог добио новчану помоћ, али и богослужбене књиге и иконе. На 11 километара од центра Београда, на кружном путу који уз

Овај дан црква прославља као дан рођења Светог Јована Претече (Крститеља), кога на чудесан начин роди безмужна и бездетна старица. Његово рођење најави арханђел Гаврило. Главни елементи и обредне радње у вези са Ивањданом јесу: паљење ватре, брање биља, то јест ивањског цвећа, плетење ивандањских венчића, као и вода. Убрано

Поштовани, Користимo ову прилику да вас обавестимо да ће Туристичка организација општине Кладово под покровитељством Општине Кладово организовати 13. Етно фестивал – Кладово 2018 у термину 20–22. јул 2018. године, са циљем да одржи традиционални карактер манифестације и почетну идеју очувања народног стваралаштва, старих заната, јела, природних производа, песме и игре. 13. Етно

Видоје Михајловић из Нишевца (место у сврљишкој општини на прузи Сврљиг–Књажевац) Осамдесет и седам година имам… Бил сам у сва три рата… Од Сремску Митровицу, где сам рањен, прешал сам Србију, Црну Гору, Албанију, све до Солун… Сад, ето подупирем кућу са грбачу, бојим се да не падне. Ја сам

Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Српска православна црква овај дан је посветила и Владимирској икони Мајке Божије. Празник је установљен 1480. године у спомен на изненадно одступања Татара са обале реке Оке и ослобађање Русије од Монгола. Икона се празнује и 21. маја и 26 августа

Црква пресвете Богородице у Готовуши саграђена је у 14. веку на остацима старе византијске цркве из 6. века, док је први пут обновљена у 16. веку, после обнове Пећке патријаршије, 1557. године. Данашњи изглед црква у Готовуши добија у обнови изведеној крајем 19. века, 1886. године. Иконостас из 1888. године

Јанкo Јелић, савремени српски писац из Никшића, говори за Српски легат о сатири и о Награди Радоје Домановић, коју је добио прошле године за књигу Златни човјек: приче испред сеоске продавнице. Повод за овај интервју је друго издање књиге Златни човјек, која је добила Награду Радоје Домановић за најбоље сатирично

Јелена, трећа по реду кћи кнеза Лазара и кнегиње Милице, рођена је између 1366. и 1371. године. Као дете одрастала је у српској престоници – Крушевцу – где је током детињства стекла добро образовање, што ће се касније одразити на њену личност. На српском довру, под утицајем мајке Милице и

Пре сто двадесет осам година рођена је Милунка Савић, баш на Видовдан 1890. године. Када су зазвонила ратна звона 1912. године и позвале Србе на мобилизацију, храбра Милунка се ошишала, обукла као мушкарац и пријавила у војску као Милун Савић, уместо свог брата и оца. Ратовала је тада против Турака,