„Свагда ми једнако драги господине Милутиновићу, Ђе се прса народношћу жежу, ту с ласкања модна не излежу. Фала ти за свагдашњу твоју наклоност к овоме тврдоме и крвавоме крају, но српскоме од искона.ˮ Његош се у писму, 25. септембра 1884, захваљује Сими Милутиновићу Сарајлији за његову наклоност Црној Гори.

У понедељак 17. септембра, у 19.00 у трибинској сали Дома омладине Београда, одржаће се трибина Српска научна фантастика до Другог светског рата. Ако се данас упустите у изучавање историје српске научне фантастике, лако се сазна за Једну угашену звезду (1902) Лазара Комарчића и После милијон година (1889) Драгутина Ј. Илића,

Српско просвјетно и културно друштво Просвјета из Беча позива заинтересоване да упишу своје најмлађе у Просвјетину школу српског језика. Просвјетина школа пружа јединствену могућност у Бечу да деца науче и подигну ниво знања српског језика и ћириличног писма, да сазнају више о себи, свом народу и култури, добију више самопоуздања

Задовољство нам је да вас обавестимо да ће Историјски музеј Србије омогућити посетиоцима бесплатан улаз на актуелну изложбу Смрт Карађорђа Петровића током септембра. Изложба Смрт Карађорђа Петровића настоји да приближи време које је Карађорђе провео у изгнанству након напуштања Србије после слома устанка 1813. године и посебно његов трагични крај.

На фотографији је Љубомир Романовић, један од најзначајнијих штампара из ужичке прошлости са женом и унукама. Рођен је на Умци 1875. године. Штампарски занат учио је у Државној штампарији, а у њој је 1892. положио и завршни испит. Почетком 20. века је као члан синдикалног покрета организовао штрајк, па је

Кућа Симића спада у најстарије грађевине у Крушевцу. Иако нема поузданих података о тачном времену њеног настанка, по стилским одликама може се претпоставити да је грађена на самом крају XVIII или почетком XIX века, али у сваком случају пре 1833. године, када је Крушевац ослобођен од Турака. Изузев архитектонских вредности,

СКАЛА (Српски Културолошко-Антрополошки Лексикон Асоцијација) А–Ш А – Aутошовинизам. Српска редакција глобалне болести. Б – Бре. Непреводиво. В – Ветрометина. Као супротност животу на острву, или у заветрини; судбина народа чију земљу пресецају славни друмови. Г – Господска улица у Бањoj Луци и „господствоˮ уопште, реч која је постала фраза чиме је престала

Поштовани, Позивамо вас на изложбу Вукосава Вука Велимировић – Прва српска вајарка, која се отвара у петак, 31. августа 2018. у 19 часова у Малој галерији Уметничког павиљона Цвијета Зузорић. Изложбу ће отворити госпођа Ивона Јевтић, секретар Секретаријата за културу града Београда, госпођа Ксенија Велимировић Јовановић, професор Мирослав Лазовић, председник

„Нека се знаде да је на 20. XI 1918. за регенције Александра Карађорђевића храбра војска краља Србије Петра I под водством мајора Стојана Трнокоповића на овај пристан побједоносно ступила поздрављена, загрљена, благословљена од цјелокупнога народа и грађанства Сплита.ˮ О дочеку српске војске у Сплиту 20. XI 1918. у тексту Српска

На данашњи дан 29. августа 1882. године у Кузмину, рођен је историчар и академик Никола Радојчић. Након завршене основне школе у родном месту као врло добар ђак, 1893. године уписује гимназију у Сремској Митровици. После успешно завршене четири године ниже гимназије, школовање наставља у Сремским Карловцима. Још у нижој гимназији

Последњих година јерменска колонија у Србији, која почиње да се формира још у XIII веку, све више привлачи пажњу стручне, али и шире јавности. Међутим, историјат ове велике колоније још увек није потпуно истражен, те нема много публикација о разним периодима њеног формирања и развитка. Како сведочи историја, мања група