У Змајевој улици крајем XIX и почетком XX века подигнуте су многе знамените грађевине. Најимпресивнија по величини и изгледу била је Мушка грађанска школа, касније Трговачка академија, а данас Основна школа Јован Јовановић Змај. На некада Малом тргу, данас Трг слободе, на малом простору неколико је изузетно вредних грађевина с

У склопу Регионалне летње школе Свети Сава у наш главни град данас су стигла српска деца из Хрватске. Деца ће у Београду боравити 18–22. августа. Регионална летња школа одржава се другу годину заредом у Београду, а њени полазници су српска деца из свих крајева Хрватске. Иницијатор покретања Регионалне школе Сања

Петар Карађорђевић је био син кнеза Александра и кнегиње Персиде. По очевој линији био је унук Карађорђа, предводника Првог српског устанка. Рођен је 1844. године, почетком владавине свога оца. Основно и средње образовање стекао је у Београду, док је академско образовање стекао на париској Војној академији. Избијањем Велике источне кризе

У малој Цркви Св. архангела Михаила, која се налази у Мекој Груди код Билеће, војвода Влатко Вуковић причестио је своју војску пред полазак на Косовски бој. Народно предање свједочи о попу Радиславу, који је био први свештеник у Трновом долу, мјесту гдје се налази поменута црква. Поп Радислав потиче из

Центар за нематеријално културно наслеђе Србије у сарадњи са регионалним координаторима, у оквиру изложбе Нематеријално културно наслеђе Србије, у Етнографском музеју у Београду наставља промоцију елемената уписаних у Национални регистар. У четвртак, 16. августа 2018. године у Музеју ће, у сарадњи с регионалним координатором за централну Србију, бити представљен клесарски

СКАЛА (Српски Културолошко-Антрополошки Лексикон Асоцијација) А–Ш А – Албанија. Голгота нашег народа. Моји прадједови су бранили одступницу српској војсци, Ускочки батаљон. Епопеја. Александар Коновалов. Освајач сребрне медаље у боксу ЕП 1985. Б – Бећковић. Матија. Његош нашег доба. Бруно Храстински. Створио 25 шампиона у српском боксу, тј. 25 освајача медаља. Бајровић Мујо. Освајач

Доба турског зулума над Србима, у освит Првог српског устанка, било је време када су се рађали јунаци. Неустаршиви, они су подвизима исписивали светла поглавља наше историје. Један од њих био је и Милош Стојићевић Поцерац, слављени и хваљени јунак Првог српског устанка. Родио се 1776. године у Великој Врањској

Током двадесетогодишењег службовања у Горњој Добрињи Миливоје ће свом отечеству одужити највећи дуг – у Балканским ратовима 1912–1913. године учествује као поданик, писар и комесар Другог одељења Профијантске колоне Дринске дивизије првог позива, а када 1914. године избије Први светски рат, као наредник, потом и писар Профијантске колоне Дринске дивизије