У Манаковој кући у петак 8. фебруара у 13 сати отвара се изложба Пола века у Манаковој кући. Овом изложбом Етнографски музеј у Београду обележава педесетогодишљицу свог рада у овом бисеру старобалканске архитектуре. Етнографска спомен-збирка Христифора Црниловића, која се налази у Манаковој кући, била је основни разлог да се овај објекат и Црниловићева збирка

Војвода Јанко Поповић, познат као Цинцар Јанко, родио се у Охриду у Македонији 1779. године у свештеничкој породици. Отац му је био охридски протојереј. Иако по надимку Цинцар, био је српског порекла, тврдио је његов потомак Младен Т. Цинцар-Јанковић. Потицао је из села Доња Белица, испод планине Јабланице, код Струге,

Јутарње сунце осветљавало је поприште. Било је нешто више од осам сати и битка је била завршена. На брегу крај чадора са четири барјака стајао је млади султан Бајазит и гледао у поље којим су према њему доводили кнеза Лазара и многу српску властелу, заробљену у боју. Застор на султановом

Први и последњи пут свих седам мушких потомака Карађорђевића окупили су се септембра 1904. у Београду на крунисању краља Петра I. Међу њима био је и принц Божидар, млађи син Ђорђа Карађорђевића и Сарке, кћерке капетана Мише Анастасијевића, једини изданак династије кога политика није занимала. Ђорђе је био шесто дете

У средњем веку се на врху Авале налазио град Жрнов, српска тврђава подигнута на темељима некадашње римске утврде. Када су га у 15. веку заузели Турци, у Жрнову је, по легенди, столовао Порча од Авале, побратим Алије Ђерзелеза, коме је, каже народна песма, главу одсекао Змај Огњени Вук, јунак из

Данас је расправа о глаголу требати бурна. О њему и ваља расправљати јер се отргао од свих глагола које наш језик познаје и изградио сопствена правила. То је једини глагол за који сви говорници српског језика морају да поразмисле пре него што конструишу реченицу с њим. Прво треба разјаснити да

Не би било необично да је Јован Радић, парох Српске православне цркве у Великом Бечкереку, данашњем Зрењанину, био незадовољан што његов син-узданица Ђорђе није пошао његовим стопама и учио богословске науке. Али, знајући да „човек снује, а Бог одлучује”, поштовао је вољу божју и настојао да помогне сину да изучи

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА И ПРИЈАТЕЉИ објављују позив за упис 1.000 нових чланова Чланство је добровољно. КАКО ПОСТАТИ ЧЛАН – видети на Фејсбуку СКЗ (пошаљите нам поруку), или на сајту СКЗ, или питати телефоном (011/3234-977). Крајем 19. века наша најстарија установа књиге – Српска књижевна задруга – имала је 10.000 чланова,