Дејвид Толбот Рајс: ВИЗАНТИЈСКО СЛИКАРСТВО (1968)

[…] Изгледа да је постојао прилично велики број школа илуминације, али иако примери које познајемо показују известан степен варијација у стилу, рад је цео био, уопштено говорећи, у маниру који може бити означен као престонички, и цео је начелно сличан серији зидних слика у манастирској цркви Милешева у Србији, које


0

Стеван Сремац: КРИТИЧАРИ НЕ ПИШУ ЧИТКО

Била седељка код Стевана Сремца, па се разговарало о нечитљивим рукоиписима књижевника. Сремац признаде да има лош рукопис и да га уредници псују јер типографи тешко одгонетају његово писање. Поводом тога неко добаци да и један тадашњи критичар има врло нечитак рукопис. – Е, пријатељу, то је тачно – рече


0
24 Jul 2020

Станислав Винавер: ЛУБАРДА – ВЕЛИКИ СЛИКАР (1951)

Када је Лубарда, пре кратког времена, излагао своје слике у Улусу, било нас је неколико који смо ишли сваки дан да те слике гледамо. – Сваки дан у току читавога месеца дана. Једаред, после неке премијере, око пола ноћи, враћали смо се Теразијама. Ко зна како и откуд, пролазио и

0

МИЛАН КАШАНИН О ИСИДОРИ СЕКУЛИЋ

Она је писала оно што је волела – То би могао човек овако фигуративно да каже: то је једно осећање чистоте куће и стана, и погледа и њенога односа према људима. Али свака чистота има и нечег хладног у себи. А о другим особинама да и не говорим. Она је


0

Јакоб Грим: ПИСМО ГЕТЕУ (1823)

Срби имају најчистије и најблагогласније наречје Ваше Превасходство благоизволело је ту сасвим недавно да се сети чешких и грчких народних песама, и то с нарочитом наклоношћу, а већ једаред, пре другог времена, препевало је лепу српску песму о Хасан-аги. Између свих данашњих Словена имају Срби најчистије, најблагогласније наречје. Њихово народно


0

Бранко Ћопић: ПОЧЕО САМ СЕБЕ ОСЛОВЉАВАТИ СА „ВИ”

На питање новинара како се осећа као славан писац коме ће ускоро изаћи и сабрана дела, Бранко Ћопић је одговорио: – Помало као славни покојник. Али и поред тога морам да плаћам кирију, струју и друге свакодневне животне дажбине. Ипак, окружен таквим поштовањем почео сам себе ословљавати са ’Ви’… Прије


0

МИЛЕШЕВСКА ШТАМПАРИЈА

Гусле су кроз деценије и векове српске чамотиње у ропству очувале успомену на српске прваке и јунаке из времена уређености и моћи српске државе подстичући на стваралаштво. Уз звуке гусала срочено је и испевано на десетине и стотине песама, по садржајности и лепоти незабележених нигде више у светској усменој књижевности.


0

Миодраг Павловић: СЛОВО ЗА ДЕСАНКУ

И за мене речи Бранковина и ваљевски крај значе успомене на родни крај моје старамајке по очевој страни, значе пределе којих се мој отац сећао у заробљеништву најрадије, судећи по његовим сачуваним забелешкама. Но у наша лична сећања почиње с временом да се меша историја, тако да се у полусненим


0

Јован Дучић: ДРУШТВО ПОЧИВА НА СУЈЕТИ

Људи су већма везани међу собом њиховим манама него њиховим врлинама. Зато је и сујета један од првих основа на којима почива друштво. Сујетни људи највише се састају и највише се међусобно везују, иако такви састанци и такве везе никад нису испуњени никаквом љубављу према неком другом, него само слабошћу


0

ФАТАЛНО БОМБАРДОВАЊЕ НОВОГ САДА

Петроварадинска тврђава имала је значајну улогу током револуције 1848/49. године. Француска револуција, која је букнула 1848. године у Паризу, брзо се проширила и на остатак Европе. У круговима мађарске аристократије почела је да сазрева мисао да би у целој Угарској требало увести као службени језик мађарски, преко којег би се


0

Зашто се Ви, Мехмед Селимовић, осећате Србином

На Књижевном петку у Загребу Меши Селимовићу је, на савијеној цедуљици, добачено питање: „Зашто се Ви, Мехмед Селимовић, осећате Србином?” Меша је развио цедуљицу, гласно прочитао питање и одговорио: – До 1941. године ја сам се осећао Србином, а нисам знао зашто. Од 1941. знам зашто сам то.   Извор:


0

Растко Петровић: ЖИВИМ У ДИМЕНЗИЈАМА ВРЕДНОСТИ

Анђео му се сасвим приближи па, раширивши дивне светле очи, стаде с њим говорити поверљиво као са каквим старим другом: – То сам, видиш, и ја често размишљао: емотивно је, ево, баш само оно што носи собом судбину човекову или је бар тесно евоцира. Па и за нас чак! Ти


0

Краљ Милутин – ктитор цркве на Синају

Манастир Свете Екатерине (Катарине) на Синају спада међу најстарије манастире Православне цркве. Он је центар духовности, а може се рећи и човекове културе. Манастир поседује велики број старих рукописа, па се може сматрати наследником Александријске библиотеке. Светињу сваке године посети велики број људи. Неки дођу због духовности и смирења коју


0

ЈОВАН СКЕРЛИЋ И СЛАВНИ БРАТ МИЛОВАНА ГЛИШИЋА

– Случајно се критичар Јован Скерлић обрео у мом родном селу, па упита једног мог земљака: „Да ли познајеш Милована Глишића?” „Да”, одговори тај сељак, „познавао сам га. Само, он је давно отишао у варош и почео тамо нешто да пискара. Отада за њега нисам ништа чуо! Али његов брат


0

БУЛАТОВИЋ: СТОЈЕ ДЈЕДОВИ, ЧЕКАЈУ МЕ ДВЈЕСТА ГОДИНА…

Новинари га питају: имаш стан у Београду, а станујеш у Љубљани! Булатовић одговара: „Станујем и у Минхену… Књиге објављујем у Немачкој и Француској.” Вели да воли америчке филмове, руске писце, диви се енглеској традицији, одушевљавају га Бергманови филмови, једе мароканске наранџе, јеврејске датуље… Али увек наглашава: „Ја сам Србин. Кратко


0

Исидора Секулић: СТАРИ И МЛАДИ (1921)

Има степен или тренутак када живот, живот појединца, народа, или културе, свеједно, почиње да малаксава, да бледи, да се склања. То је природно, то је старост и смрт, једни иду да други дођу, тако се обично говори. Међутим, нека нам буде дозвољено да са мало скепсе разгледамо ствар: зашто, и


0

КАФАНА „ДВА БЕЛА ГОЛУБАˮ

Двоспратна кућа, у којој је била смештена ова чувена кафана, саграђена је 1840. Налазила се у Поенкареовој улици (данас Македонска). Лицем је гледала у кафану Коларац и Стамбол капију, док је задњим делом била окренута Хиландарској улици и Улици два голуба. Власник куће, саграђене од дрвета, био је терзија Јова


0

Весна Буројевић: ТРИПТИХ „БЕРАЧИЦЕ”САВЕ ШУМАНОВИЋА

Три слике, истог назива Берачице, чувају се у Галерији слика Сава Шумановић од оснивања 1952. године. Приликом промене поставке 2005. године откривено је да се оне настављају једна на другу, и као такве чине целину. Од тада су изложене заједно и део су сталне поставке Галерије. Све три слике су


0

ЉУБА НЕНАДОВИЋ – ЊЕГОШ

Ненадовић пише у својим Писмима о Његошу: Тога дана донео сам му две-три стотине стихова о Обилићу да му читам. Желео сам да видим како ће му се свидети овај први покушај моје драмске поезије. Кад сам прочитао све што сам имао, упита ме: – Је ли то цијело прво


0

ЖИВОТВОРНИ ЕЛЕМЕНТ – ЗЕМЉА

Добро је знано античко веровање у постојање четири животворна елемента. То су земља, ваздух, ватра, вода. Наши преци су то делимично изменили, заменивши ваздух ватром. Процес дисања био им је природан знак живота, а утицају различитих ветрова на свеколику природу искуствено су придавали велики значај. У нашој етнолошкој науци ови


0