09 Dec 2019

Умро је први српски високообразовани педагог Сретен Аџић

На данашњи дан, 9. децембра 1933. године у Београду је умро први српски високообразовани педагог Сретен Аџић. Рођен је 15. октобра 1856. године у Малој Сугубини код Трстеника, у породици Милосављевић, а с обзиром да је рано остао сироче, бригу о њему је преузео деда по мајци по коме је

Avatar photo 0
08 Dec 2019

Умро је руски архитекта Николај Петрович Краснов

На данашњи дан, 8. децембра 1939. године у Београду је преминуо руски архитекта Николај Петрович Краснов, који је својим архитектонским, урбанистичким и делима из области ентеријера и примењене уметности оставио тешко избрисив траг како у Београду, тако и у другим нашим градовима. Рођен је 1864. године у Подмосковљу, а студије

Avatar photo 0
07 Dec 2019

Рођен је новинар и политичар Предраг Марковић

На данашњи дан, 7. децембра 1955. године у Чепуру код Параћина је рођен новинар и политичар Предраг Марковић. Након гимназије у Параћину, студирао је новинарство на Факултету политичких наука у Београду и од 1979. године уређивао више листова, међу којима су Студент, Књижевна реч, Време, Видици и Књижевност, бавећи се

Avatar photo 0
06 Dec 2019

Умро је професор, кошаркаш и спортски радник Радомир Шапер

На данашњи дан, 6. децембра 1998. године у Београду је умро професор, кошаркаш и спортски радник Радомир Шапер. Рођен је 9. децембра 1925. године, такође у главном граду, где је након основне школе и гимназије дипломирао на Технолошко-металуршком факултету 1950. године, те потом и докторирао, и постао прво ванредни па

Avatar photo 0
05 Dec 2019

Умро је вајар Сава Сандић

На данашњи дан, 5. децембра 2016. године у Београду је умро вајар Сава Сандић. Рођен је 1915. године у Зајечару, током избеглиштва његове породице за време Првог светског рата. У детињству је већ показивао склоност ка уметности, те је прво савладао занат – уметничку обраду камена, а онда се од

Avatar photo 0
04 Dec 2019

Рођен је редитељ и професор Радомир Бајо Шарановић

На данашњи дан, 4. децембра 1937. године у Косићу код Даниловграда је рођен редитељ и професор Радомир Бајо Шарановић. Иако је студирао и апсолвирао енглески језик и књижевност на Филозофском факултету у Београду, уписао је режију на Академији драмских уметности и ту дипломирао 1963. године. Режирао је позоришне представе, кратке

Avatar photo 0
03 Dec 2019

Умро је антрополог и професор Ђорђе Вид Томашевић

На данашњи дан, 3. децембра 2009. године у Сан Франциску је умро антрополог и професор Ђорђе Вид Томашевић. Рођен је 1927. године у селу Воћин у Славонији, одакле је са настанком усташке НДХ побегао у Србију. Ту је наставио школовање и после једне године студирања етнологије на Београдском универзитету, 1948.

Avatar photo 0
02 Dec 2019

Отворен је Ургентни центар у Београду

На данашњи дан, 2. децембра 1987. године у оквиру Клиничког центра Србије у Београду је отворен Ургентни центар. Он представља највиши ниво заједништва клиника, центара и служби у стручном раду, организацији и технологији рада на збрињавању ургентне патологије на подручју главног града и Републике Србије. Организационо се састоји од Клинике

Avatar photo 0

ТВРЂАВА ФЕТИСЛАМ

Средњовековна раноартиљеријска тврђава Фетислам налази се на самој обали Дунава, данас са леве стране магистралног пута Текија–Кладово, западно од насеља Кладова. Њеном изградњом је употпуњена линија на том делу дунавске обале, коју су још чинили Смедерево, Кулич и Голубац. Тачан назив ове тврђаве је Фетхислам, односно турски Fethul Islam, што


0

Радоје Домановић у хотелу

Једном приликом се Радоје Домановић због службеног посла задржа у унутрашњости. Одсео је у једном хотелу. Кад је ујутру устао, хотелијер га упита: – Како сте спавали, господине? Радоје му на то одговори: – Ја свакојако, али ваше стенице целе ноћи ока не склопише. Извор: Анегдоте о српским писцима [прир.


0

Зашто се каже: ЗВЕЗДАНИ ТРЕНУТАК

Овај израз није забележен ни у једном од наша два највећа речника савременог језика – оном Матице српске и Српске академије наука и уметности. То ипак не значи да он не постоји и да се не употребљава у нашем језику. Примера употребе тога израза има доста, а неке од њих


0

Народна веровања и предања: БОЖУР

Pfingstrose (paeonia femina). Божур. божурак, брозгва, деветак, духовска ружа, краљев цвет, креник, курјак, мачур, пивонка   Цвет из крви О постанку божура причају се разне скаске. По једној, божур је био најпре беле боје, али је на Косову од крви српских јунака добио црвену боју, и после се као црвен


0