„Писањем се стичу и слава и хонорари” – прича Бранко Ћопић – „али увјерио сам се да је и то пролазно.

Налазио сам се у Сплиту када сам предложен за редовног члана Српске академије наука. Одмах сам сјео у авион и пошао за Београд да сазнам резултате гласања. Одједном, авион се у ваздуху запалио. Уплашен, погледао сам доље да одмјерим висину и тада примјетим једног сељака како спокојно јаше магарца. Није чуо кад сам викнуо :

– Дај ти мени то магаре, а ја ћу теби чланство у Академији…”

Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 73