Срео Нушић неког познаника нерасположеног и ћутљивог, па га упита што се тако покуњио.

– Како да се не покуњим. Ето, недавно сам се оженио, а морам да правим већ другу меницу. Нисам ни слутио да брак баш толико кошта.

– Не брини ништа, младићу – теши га Нушић – Жена је скупа ствар, али зато дуго траје.

Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 32.