БОРИСАВ СТАНКОВИЋ: Ех, беше моје…
Срео Бору Станковића неки његов пријатељ, па га после поздрава упита:
– Како си, Боро?
– Ништа не ваља.
– Како, побогу?
– Остарео сам.
– Море, изгледаш млађе него лане.
– Е, врага! Ја најбоље знам да је са мном свршено.
– Ајде, молим те, не говори којешта, по чему то знаш?
– Ево по чему. Имам у џепу три стотинарке за које не зна моја жена. Седам је сати, пуне кафане у Скадарлији, а мени се иде кући. Ех, беше моје…
Извор: Златни прах : антологија анегдота о знаменитим личностима [приредио Урош Јечменица], „Службени гласник”, Београд, 2018, стр. 550.