[…] Човек омањег раста, испод шездесет година, у врло дугачком капуту на струк и високим чизмама, лева му нога подигнута па се ослања коленом на „штулу”, због чега мора да иде лагано, како нико не иде; лице му је једно од оних лица што се могу видети само у Украјини

[…] Савино тело почивало је три и по века у његовом гробу у Милешеви, привлачећи ходочаснике из свих балканских земаља и свих друштвених слојева. Твртко I, босански краљ и потомак Стефана Немање, крунисао се на гробу Св. Саве, а 1448. је један полунезависан босански великаш, Стефан Вукчић Косача, од Турака

Владислав је успео да протера са престола свога брата Радослава, и против воље Светог Саве, не само због тога што је у земљи владало незадовољство, него вероватно и још више стога што је победилац епирског цара Тодора Анђела, бугарски цар Асен II, био његов таст, и што је он после

Страшна историјска чињеница каже да су 20. и 21. октобра 1941. немачке окупационе снаге у Крагујевцу масовно стрељале цивилно становништво. Међу њима је било и више од три стотине крагујевачких ђака. О том злочину без преседана Десанка Максимовић је написала чувену песму Крвава бајка, а тог 20. октобра Мија Алексић

[…] Икона се развила у византијској уметности у VI веку. То је литургијска уметност и тако незаменљиви део православног богослужења. Икона је у ритуалу хришћанске Православне цркве на истоку од подједнаке важности као и мошти у романској Католичкој цркви на Западу. Постоји много прича које говоре о чудотворном дејству икона

Понтес, једна од најважнијих римских локација дуж Дунава, представља комплекс који се састоји од остатака Трајановог моста и мале помоћне тврђаве, којом је Трајан штитио приступ своје војске на десној обали Дунава. Антички и рановизантијски каструм Понтес налази се на високој обали Дунава, наспрам румунске тврђаве Дробета, која је имала

Eiche (quercus robur). Храст, дуб.   ДРВО – ЦРКВА   Према храсту има српски народ велико поштовање, и многи стародревни примерци сматрани су за божанства и уживали су култ. У области Заглавак (источна Србија) „свако село има по неколико записа, и то су махом горостасни храстови са сеченим крстовима у

Посебно је занимљив догађај који је определио даљи животни пут Јоакима Вујића. Била је то представа драмског дела Иштвана Балога, под насловом Црни Ђорђе или освајање Београда од Турака, чија је прапремијера приказана у Рондели 12. септембра 1812. године, као „тајна представа само за Србе и Грке”. Било је лепо

Драги Милутине, овде на овоме мртвом пољу наше тужне славе, где почивају витезови пушке и бомби, мени кога си маестро звао, суђено је да се опростим с тобом витеже наше раскошне сликовите речи и наше бујне маладеначке фантазије! У овој оскудној, туђој јесени где не чујемо хуку наших планина, ни

Ево једног кратког списка свакодневник речи којима се сви користимо, а не знамо одакле су стигле у српски језик и у наш говор. Неке сматрамо домаћим, а за неке знамо да нису наше, али не знамо чије јесу, ако уопште и мислимо о њиховом пореклу. Многе речи нашег језика воде

[…] Преткосовски циклус посвећен је догађајима из периода рађања, цветања и постепеног гашења средњовековне српске државе. У песмама се појављују: велики жупан Стефан Немања, краљеви Стефан Првовенчани, Стефан Душан, Милутин и Драгутин, Урош, син Стефана Немање Сава. За ове је песме карактеристичан известан религиозан тон и у њима је основна

Радослав је дошао на престо по праву прворођења, после смрти свога оца, Стевана Првовенчаног. Он је био проглашен за престолонаследника већ раније, а изгледа да је био и крунисан заједно са својим оцем. Жењен ћерком епирског цара Тодора Анђела, најмоћнијег тада владара на Балкану, Радослав је, ослањајући се на искуство

У историји Београда спомиње се као кафана у којој су се окупљали Срби који су после Првог светског рата избегли у Ницу и друге градове Француске. У њој је била резиденција озијанаца и болијеваца, као и других франкофилских удружења. Хроничари истичу да су сви они имали столове са посебним резервацијама.

Тврђава Кулич налази се око 400 м од ушћа Мораве у Дунав, а 8,5 км североисточно од Смедерева. Подигнута је у време Римског царства, а обновљена у 15. веку, за време владавине султана Бајазита II. Кулич наводно носи име по некадашњој функцији тврђаве, чије су куле штрчале као светионик кад