На данашњи дан, 1. маја 1924. године у Београду, у породици јеврејског порекла, рођен  је композитор, педагог и академик Енрико Јосиф. Пред почетак Другог светског рата у нашој земљи отишао је са мајком и братом у Италију, па одатле у Швајцарску, где је остао до краја рата, после чега се вратио у Београд. Матурирао је у Првој београдској гимназији и уписао студије медицине, које је убрзо напустио да би студирао на Музичкој академији, на којој је 1954. године дипломирао композицију. Предавао је потом у Нижој музичкој школи „Војислав Вучковић“, затим у средњој „Корнелије Станковић“ и био асистент па професор на Музичкој академији. Био је председник Удружења композитора Србије и редовни члан САНУ, а његов композиторски опус обухвата солистичка, камерна, хорска, оркестарска и вокално-инструментална дела, као и филмску музику. Такође се бавио и музичком критиком и написао монографију о свом професору Миленку Живковићу. Због његових религиозно-политичких погледа приписује му се крилатица да су Срби „небески народ“. Енрико Јосиф је умро 13. марта 2003. године у Београду, и сахрањен је на Јеврејском гробљу  у Београду.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1778. године у Сомбору је основана прва српска школа за стручно оспособљавање учитеља на српском језику, „Норма“.
1866. године донет је Закон о пошти, којим је званично предвиђено да Државна штампарија штампа и издаје поштанске марке. Прва редовна серија поштанских марака Кнежевине Србије пуштена је у оптицај јуна исте године, а на њој је био приказан лик кнеза Михаила Обреновића из профила;
1893. године одржана је прва првомајска прослава у Србији;
1943. године умро је песник Раде Драинац.