На данашњи дан, 12. априла 1941. године, погинуо је историчар и академик Владимир Ћоровић. Рођен је 27. октобра 1885. године у Мостару, где је завршио основну школу и гимназију, и потом у Бечу уписао студије словенске и германске филологије. Као најбољи студент Универзитета у Бечу, стекао је право на  „Златан прстен“ цара Фрање Јосифа, што је одбио у знак протеста због анексије Босне и Херцеговине. Упоредо са завршавањем студија, радио је и докторску тезу о Лукијану Мушицком и докторирао 1908. године. Специјалистичке студије наставио је после у Минхену, Паризу и Болоњи. Године 1909. постављен је за кустоса Земаљског музеја у Сарајеву и постао је сарадник више значајних часописа, попут „Босанске виле“, „Српског књижевног гласника“ и „Летописа Матице српске“. По избијању Првог светског рата био је ухапшен због сарадње са „Младом Босном“ и осуђен на осам година робије, али је након три године, са већином осталих заточеника помилован, на иницијативу шпанског краља. Поново је постао политички активан и са Бартуловићем, Машићем, Андрићем и Црњанским у Загребу је покренуо и уређивао пројугословенски оријентисан часопис „Књижевни jуг“. Године 1919. изабран је за ванредног професора на Филозофском факултету у Београду, а две године касније и за редовног. Био је редовни члан Српске краљевске академије, декан Филозофског факултета и ректор Универзитета у Београду средином тридесетих година прошлог века. По избијању Другог светског рата у Југославији, напустио је Београд и намеравао да се авионом упути у Грчку, али је погинуо у авионској несрећи. Његово стваралаштво обухвата велики број студија и дела из књижевне и политичке историје, а нека од њих су: Историја српског народа, Историја Југославије, Односи између Србије и Аустроугарске у XX веку, Свети Сава у народном предању, Карађорђе и Први српски устанак, Велика Србија, Хисторија Босне, Војислав Илић и друга.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1941. године почела је окупација Београда у Другом светском рату.