На данашњи дан, 5. фебруара 1894. године у Београду је, у породици угледног лекара, управника Опште болнице Светозара Атанасијевића, рођена Ксенија Атанасијевић, будући филозоф, књижевник и прва жена доктор наука на Београдском универзитету. Мајка јој је умрла на порођају, а отац када јој је било дванаест година, па ју је одгајила маћеха. Након завршене гимназије уписала је филозофију на Филозофском факултету, код професора Бранислава Петронијевића, те након дипломирања и докторирала јануара 1922. године, и тиме постала прва жена доктор филозофије код нас. Усавршавала се у Женеви и Паризу, и радила је кратко као професор у гимназији, да би онда била изабрана за доцента на Београдском универзитету. Ипак, услед хајке која је подигнута против ње, ускраћен јој је избор у ванредног професора и удаљена је са универзитета. Током Другог светског рата је одбила да потпише „Апел“, те је хапшена од стране Гестапоа, као и од нових власти након ослобођења. Радила је после у Министарству просвете и Народној библиотеци, где је и пензионисана. Ксенија Атанасијевић умрла је 28. септембра 1981. године у Београду и сахрањена је на Новом гробљу, али је гробница после неколико година прекопана, те данас нема њених земних обележја.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1884. године рођен је књижевник и академик Вељко Петровић;
1933. године рођен је фудбалер и тренер Милош Милутиновић.