На данашњи дан, 2. фебруара 1898. године у Приједору је рођен будући вајар, педагог и академик Сретен Стојановић. Након завршене основне школе, похађао је гимназију из које је избачен као припадник српске револуционарне омладине у Босни, и потом је по избијању Првог светског рата осуђен на робију. После рата је студирао  сликање и вајање у Бечу и Паризу, и пошто се вратио у земљу био је један од оснивача, затим првих професора и касније и дугогодишњи ректор Академије ликовних уметности у Београду. Формирао је и свој вајарски атеље, активно учествовао у уметничком животу, излагао на самосталним и групним изложбама, писао ликовну критику, објављивао књиге, био уредник часописа, покретач едиција, и налазио се на многим важним функцијама, те постао и члан САНУ. Његова дела се налазе у многим галеријама и музејима, а међу бројним споменицима које је оставио широм бивше земље су и они Карађорђу и Његошу у Београду. Сретен Стојановић је умро 29. окотбра 1960. године у Београду, и сахрањен је на Новом гробљу.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1895. године умро је је српски књижевник, дипломата и министар просвете Љубомир Ненадовић;
1895. године рођен је је Недељко Чабриновић, један од учесника Сарајевског атентата;
1923. године рођен је шаховски велемајстор, новинар и публициста Светозар Глигорић;
1923. године умро је песник и академик Алекса Шантић;
1924. године рођена је књижевница и песникиња Мира Алечковић;
1968. године рођена је глумица Ивана Жигон;
1996. године умро је редитељ Славољуб Стефановић Раваси.