На данашњи дан, 14. јануара 1886. године у Чаглићу је рођен књижевник Вељко Милићевић. Основну школу и гимназију похађао је у Доњем Лапцу у Лици, затим у Госпићу, Загребу и  Београду, а студирао је у Женеви, Лондону и Паризу, да би се по повратку запослио у редакцији листа „Народ“ у Сарајеву. Током балканских ратова је био ратни дописник и добровољац, па онда шеф Пресбироа у Француској и министар Црногорске владе у емиграцији. После Првог светског рата живео је у Београду и био новинар „Времена“ и „Политике“, те сарађивао и са многим другим листовима, и бавио се превођењем. Што се његовог књижевног стваралаштва тиче, оно није обимно, а чине га приповетке, романи и есеји, у којима је углавном сликао тешка духовна стања, умор од живота и клонулост, и како је Скерлић приметио „упавши у новинарство, он је готово напустио књижевни рад и истрошио свој таленат“. Нека од његових дела су „Беспуће“, „Мртви животи“, „Опсене“ и друга. Вељко Милићевић умро је 5. новембра 1929. године у Београду, а данас једна улица у главном граду носи његово име.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1236. године умро је Свети Сава;
1890. рођен је сликар Петар Добровић;
1892. године рођен је филолог, професор и академик Милош Ђурић;
1897. године рођен је историчар, професор Универзитета у Београду и академик Васа Чубриловић;
1923. године рођен је глумац Михајло Бата Паскаљевић;
1924. године рођена је балерина, кореограф и педагог Мира Сањина;
1929. године рођен је редитељ, професор на Факултету драмских уметности у Београду, писац и филмски теоретичар, Александар Саша Петровић;
1929. године рођен је историчар уметности, ликовни критичар и професор Универзитета у Београду, Лазар Трифуновић;
1991. године умро је филолог, професор Универзитета у Београду и академик Михаило Стевановић;
1914. године преминуо је математичар и професор Милутин Достанић.