На данашњи дан, 26. септембра 1945. године донета је одлука да се оснује самостална установа „Градски архив“, са задатком да прикупља оригиналне документе друштвене и приватне заоставштине  чији је рад везан за развој Београда и Земуна. Повод за настанак био је, пре свега, да се заштити и сачува изузетно значајна грађа Земунског магистрата, настала још у XVIII веку, те је због тога, на предлог просветног одељења Извршног одбора народног одбора града Београда, одлучено његово оснивање. Архив је прво био у саставу Градске библиотеке, да би се 1947. године одвојио и наставио да делује самостално, а назив Историјски архив Београда добио је 1958. године. Прва локација била му је у згради на ћошку Змај Јовине улице и Обилићевог венца, па је затим од 1954. године био смештен стотинак метара даље, на углу Змај Јовине и Васине улице, да би од 1973. године добио своју зграду на Новом Београду, где се и данас налази. На простору од 2.400 m² смештено је 13.200 метара архивске грађе, углавном на српском језику, мада их има и на многим другим језицима, а архивски фондови и збирке размештени су у више група.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1371. године одиграла се битка на Марици;
1826. године рођен је српски књижевник, дипломата и министар просвете Љубомир Ненадовић;
1860. године умро је српски кнез Милош Обреновић;
1923. године рођен је глумац Милосав Мија Алексић;
1948. године рођен је Братислав Петковић, позоришни редитељ, оснивач и директор Музеја аутомобила и позоришта Модерна гаража у Београду.