На данашњи дан, 17. октобра 1922. године у Иригу, у свештеничкој породици, рођен је књижевник, критичар, драматург, песник и драмски писац Борислав Михајловић Михиз. Након завршене Карловачке гимназије, студирао је српскохрватски језик и књижевност на Филозофском факултету у Београду. По дипломирању се запослио у Вуковом и Доситејевом музеју, где је остао око годину дана, после чега је радио као књижевни критичар НИН-а, у коме је током педесетих година прошлог века објављивао бритке и луцидне текстове о савременим југословенским писцима, касније сакупљене у књизи Од истог читаоца. Године 1956. постављен је за управника Библиотеке Матице српске у Новом Саду, а чинио је и део уредништва Летописа Матице српске и уређивачког одбора библиотеке Српска књижевност у сто година, едиције коју је сам осмислио. Био је уметнички саветник Авала-филма, једно време уредник издавачког предузећа Просвета, а са Миром Траиловић основао је и позориште Атеље 212. Сарађивао је у многим листовима и часописима, у којима је објављивао своје чланке, есеје, критике, путописе и интервјуе, а добитник је и многих књижевних награда. Најзначајнија дела су му, поред већ поменутих, драме Бановић Страхиња и Краљевић Марко, где неконвенционално третира историјске теме, Командант Сајлер, затим драматизована дела других аутора попут Домановићеве Страдије и Нушићеве Аутобиографије, потом Огледи, Српски песници између два рата, Књижевни рзговори, Аутобиографија о другима и есеји о Ћопићу, Андрићу, Исаковићу и другима. Аутор је или коаутор и више филмских сценарија, а од пре десет година, сваког 17. октобра “Фонд Борислав Михајловић Михиз” и Српска читаоница из Ирига, за драмско стваралаштво додељују награду која носи његово име, док се једна Средња школа у Иригу такође зове по њему. Борислав Михајловић Михиз преминуо је 15. децембра 1997. године у Београду, а сахрањен је у свом родном граду.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1842. године рођен је Чедомиљ Мијатовић, српски економиста, књижевник, историчар, политичар и дипломата, један од најзначајнијих либерала;
1909. године Владимир Алексић је у Панчеву извео први лет једрилицом;
1912. године Србија и Бугарска су, девет дана после Црне Горе, објавиле рат Турској, а 18. октобра придружила им се и Грчка, чиме је почео Први балкански рат;
1936. године срушена је кафана Албанија у Београду, на чијем месту је данас истоимена палата;
1972. године британска краљица Елизабета II стигла је у званичну посету Југославији;
1997. године избио је велики пожар у Југословенском драмском позоришту.