На данашњи дан 1933. године у Тршићу, родном месту Вука Стефановића Караџића, на дан отварања његове обновљене куће, одржан је први Вуков сабор. На свечаности су говорили представници Краља, Владе, Цркве, Универзитета и Академије наука. Сабори су у почетку имали претежно завичајно обележје и одржавали су се испред Вукове куће. Сабор традиционално почиње извођењем “Химне Вуку”, Стевана Мокрањца и подизањем заставе сабора. Богаћењем програма, нарочито у јубиларним годинама, различитим просветним, културно-уметничким и научним садржајима, као и повећањем броја учесника, Сабор поприма општенародне културно просветне особине, тако да данас представља најмасовнију културну манифестацију код нас. Првобитно посвећен неговању успомене на живот и дело Вука Караџића, он нарочито од 1964. године и обележавања стогодишњице његове смрти, доживљава велике промене у садржају и организацији и уместо локалног, добија републички значај. Између нове школе и Вукове куће, тада је подигнута велика позорница са гледалиштем, где се приказују позоришне представе, опере и балети, у извођењу познатих уметника и уметничких и позоришних ансамбала из целе земље. Касније је поред позорнице саграђено и више мањих објеката-брвнара различитих намена. Сабор је тако постајао све значајнији. Филолошки факултет Београдског Универзитета организовао је међународни славистички симпозијум, а од оснивања Међународног славистичког центра у Београду 1971. године, научни скупови иностраних стручњака за српски језик и књижевност редовно се одржавају у данима Вуковог сабора у Београду, Новом Саду и Тршићу. Један део програма чини и Ђачки Вуков сабор, који обухвата такмичења и изложбе основаца, док је програм манифестације додатно обогаћен 1970. године, од када су установљени и предсаборски дани који трају од 7 до 15 дана, а одржавају се у Лозници, Бањи Ковиљачи, Тршићу и Троноши, и испуњени су разноврсним програмима, попут научних скупова, позоришних и филмских представа, концерата, ликовних изложби и књижевних вечери.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1914. године у Нишу је потписан тајни споразум о савезништву између Србије и Албаније;
1905. године рођен је српски књижевник Владан Десница;
2003. године умрла је прва српска композиторка и академик Љубица Марић.