На данашњи дан 1690. године цар Леополд I издао је Србима акт о привилегијама(Privilegije). До тога је дошло током аустро-турског рата од 1683. године до 1699. године. Након пораза Турака код Беча 1683. године, њихова армија се повлачи и они једну за другом губе претходно освојене територије. Аустријанци 1688. године заузимају Петроварадин и Београд, што им отвара пут дубље у територију Балкана. Заузимају Ниш, а затим Косово и Македонију. Они желе чвршће везе са српским народом и црквом, и у ту сврху чине притисак на патријарха Арсенија Чарнојевића да се народ дигне против Турака у име хришћанства, а за узврат обећавају помоћ и заштиту. Међутим, због сукоба са Француском Луја XIV, Аустријанци премештају део својих трупа на француски фронт и највећи део терета рата на Балкану пада на леђа Срба. Аустријска војска се такође бахато понашала према Србима и пљачкала. Пошто су заузели Скопље 1689, које је било заражено кугом, спалили су га, а аустријски генерал, као и већи део од његових 4000 војника убрзо су умрли од последица болести. Све то је био ветар у леђа турској војсци, која 1690. године предузима противофанзиву, покорава Грчку, Македонију, и осваја Ниш и Београд, чиме Србија поново долази под њихову власт, а десетине хиљада Срба под вођсвом патријарха започињу сеобу и насељавају се у јужној Угарској. Цар Леополд I им то дозвољава да би служили као граничари, а на инсистирање српске цркве да се Србима призна аутономија и патријархова јурисдикција у обиму коју је имао под Турцима, 21. августа 1690. године издаје привилегије. Њима су Срби потпали под непосредну власт аустријског владара, а не угарских жупанија и феудалаца. Србима се гарантовало да могу из српског народа постављати архиепископа и самостално обављати верске и просветне послове. Иако су ове привилегије касније допуњаване и потврђиване и од стране других аустријских владара, оне нису имале законску снагу, јер је угарско племство признавало за законите само оне акте које је донео угарски сабор, оне су ипак одиграле значајну улогу у животу Срба на тим просторима и омогућиле им трајање осећаја националне припадности у вековима који су уследили.
Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1958. године умро је композитор и диригент Стеван Христић;
2005. године умро је глумац Бранислав Цига Миленковић.