На данашњи дан 1930. године у Монтевидеу, главном граду Уругваја, репрезентација Југославије одиграла је своју прву утакмицу на првом Светском првенству у фудбалу. Репрезентацију тадашње Југославије сачињавали су иначе само Срби, јер су Хрвати бојкотовали због премештања фудбалског савеза из Загреба у Београд, мада су као разлог наведене приватне обавезе њихових играча. Сплитски Хадук је пре тога као првак државе за 1929. годину намеравао да гостује у Јужној Америци, па су “сплитски били” понудили да представљају земљу на шампионату света. Ипак, отишло се без Хрвата, а на шампионату је учествовало 13 репрезентација које су биле смештене у четири групе. У првој групи су били: Аргентина, Чиле, Француска и Мексико; у другој: Југославија, Бразил и Боливија; у трећој: Уругвај, Румунија и Перу; и у четвртој: САД, Парагвај и Белгија. У том свом првом мечу наш тим је 14. јула играо против Бразила и победио са 2:1, а стрелци су били Тирнанић и Бек, док је резултат смањио Бразилац Прегињо у другом полувремену. Три дана касније побеђена је Боливија са 4:0 и тако су се наши фудбалери нашли у полуфиналу. Ту су играли против домаћина Уругваја и повели са 1:0 већ у четвртом минуту. Након тога нам је поништен, како се прича, регуларан гол, те су онда Уругвајци ношени подршком публике и судија успели да изједначе, а убрзо затим уз помоћ полицајца који је стајао поред терена и асистирао уругвајском фудбалеру и да поведу са 2:1. До краја утакмице наши момци су примили још четири гола и изгубили са 6:1, истим резултатом којим је и Аргентина победила САД у другом полуфиналу. Светски првак постала је репрезентација Уругваја, док се утакмица за треће место није играла, али ФИФА званично сматра да је екипа САД била трећа, јер је на крају имала бољу гол разлику од Југославије. Но, и поред тога, играње у полуфиналу највећи је успех наше земље, под било којим називом, и поновљен је још само једном и то 1962. године такође у Јужној Америци, у Чилеу, када смо испали од Чехословачке у полуфиналу, а у борби за треће место били поражени од домаћина са 1:0. Репрезентацију која је лета 1930. недељама путовала бродом преко океана и забележила потпуно неочекивани успех чинили су играчи из четири српска клуба, два француска и руководство. Из БСК-а су били Марјановић, Тирнанић, Арсенијевић, Вујадиновић, Михаиловић, Најдановић, Тошић и Стојановић; из Југославије су путовали Ђокић и Спасојевић; из клуба Соко су били Ивковић, Јакшић и Хрњичек; из Војводине је на пут кренуо Марковић, а у Марсеју су се тиму прикључили још Бек из Сета и Секулић и Јовановић из Монпељеа. Селектор је био Бошко Симоновић.
Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1902. године основано је српско културно-просветно друштво Просвјета у Сарајеву;
1965. године умро је Павле Бељански, дипломата и колекционар.