На данашњи дан, 1. маја 1868. године у Београду је отворена Прва варошка болница. Иако је основана још 1841. године, болница није имала своју зграду, већ је била смештена у неколико нехигијенских стамбених објеката у различитим деловима града.

Зато је кнез Михаило 1861. године поклонио општини земљиште и неколико зграда које је у ту сврху откупио од тадашњег министра правде Ђорђа Ценића, као и грађевински материјал који је био наменио градњи свог летњиковца у Смедереву, не би ли се коначно подигла зграда градске болнице, а део свог плаца тада је даривао и Илија Милосављевић Коларац.

Средства су прикупљана и добротворним прилозима, баловима и куповином лозова, па је почетком лета 1865. године на тада далекој Палилули, у данашњој улици Џорџа Вашингтона, уз присуство угледних личности положен камен темељац будуће болнице. Зграда је грађена по пројекту инжењера и архитекте Јована Френцла, а претпоставља се по угледу на Јеврејску болницу у Берлину.

У време када је завршена, иако је због недостатка средстава украшена нешто скромније, била је то највећа и најлепша грађевина у Београду после Капетан Мишине задужбине, а посебна пажња је посвећена вентилацији соба, грејању и снабдевању топлом водом који је требало да се ураде по систему болница у Бечу, али ни то услед недостатка новца није изведено у потпуности.

Ова болница је ипак дуго времена након настанка била највећа и најбоља наша болница, кроз коју је током досадашњих век и по постојања прошло мноштво наших значајних лекара, међу којима су Војислав Суботић, Ђорђе Нешић, Лаза Лазаревић, Јован Јовановић Змај и други. У згради Прве варошке болнице, данас се налази седиште Српског лекарског друштва, Музеј српског лекарског друштва као одељење Музеја науке и технике и Дом здравља Стари град – Медицина рада, док сама грађевина има статус споменика културе од великог значаја.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1778. године у Сомбору је основана прва српска школа за стручно оспособљавање учитеља на српском језику Норма.
1866. године донет је Закон о пошти, којим је званично предвиђено да Државна штампарија штампа и издаје поштанске марке. Прва редовна серија поштанских марака Кнежевине Србије пуштена је у оптицај јуна исте године, а на њој је био приказан лик кнеза Михаила Обреновића из профила;
1893. године одржана је прва првомајска прослава у Србији;
1924. године рођен је композитор, педагог и академик Енрико Јосиф;
1928. године рођен је чувар српског војничког гробља Зејтинлик у Солуну, Ђорђе Михаиловић;
1943. године умро је песник Раде Драинац;
1964. године рођена је глумица и новинарка Оља Бећковић;
2003. године умрла је књижевница, филолог и академик Ранка Куић.