На данашњи дан, 30. априла 1992. године у Београду је умро сликар, професор и академик Стојан Ћелић.

Рођен је 16. фебруара 1925. године у Босанском Новом, а 1937. је стигао у главни град и ту прво похађао часове цртања у приватној школи, па након учествовања у НОБ-у дипломирао на Академији ликовних уметности, на којој је затим завршио и постдипломске студије и радио као професор, те једно време био и декан.

Од прве изложбе са групом Самостални 1952. године, учествовао је на многобројим колективним изложбама и приредио тридесетак самосталних изложби у земљи и иностранству, такође био члан Децембарске групе, Групе 69, као и члан УЛУС-а, САНУ и секретар Савеза ликовних уметника Југославије.

Све време је објављивао текстове, студије, есеје и критике у различтим листовима и часописима, написао неколико књига и монографија, и био члан Међународног удружења ликовних критичара.

Стојан Ћелић је за свој рад добио многе награде и признања, међу којима су Октобарска награда Београда, Седмојулска награда и друге, и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1930. године умро је политичар Коста Јовановић;
1945. године ослобођен је логор Јасеновац;
1953. године отворен је Железнички музеј у Београду;
2007. године умрла је књижевница Јара Рибникар.