На данашњи дан, 29. априла 1908. године у Чачку је рођен вајар Милан Бесарабић.

Детињство је провео у Великом Градишту, а с обзиром да му је отац био официр често су се селили, па је школу похађао у многим градовима, да би коначно гимназију и музичку школу завршио у Београду, где је потом дипломирао на Правном факултету и затим уписао и завршио вајарство на Уметничкој школи.

Прву од бројних самосталних изложби је приредио у Уметничком павиљону Цвијета Зузорић 1940. године, а радни век је провео углавном као професор цртања, од Књажевца, преко Пећи и Земуна до Београда, где је из тадашње Треће београдске гимназије отишао у пензију.

Последњих деценија се нарочито посветио раду у свом атељеу, оставивши иза себе велики број скулптура које се налазе како у музејима, тако и на отвореном, а сматра се и за једног од ретких уметника који је неговао скулптуралну карикатуру, те једним од родоначелника Земунске школе карикатуре.

Милан Бесарабић, члан УЛУС-а и добитник многих награда за своје стваралаштво, умро је у Београду 2011. године.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:

1852. године умро је поп и војвода Лука Лазаревић;
1892. године основана је Српска књижевна задруга;
1945. године америчке трупе су ослободиле логор Дахау, који је био први и један од највећих нацистичких концентрационих логора. Налазио се двадесетак километара од Минхена и отворен је 1933. године, а процењује се да је кроз њега прошло више од 200.000 људи из 24 земље, укључујући и велики број Југословена. Међу нашим најпознатијим сународницима тамо су били патријарх српски Гаврило, епископ и светитељ Николај Велимировић, генерал Михајло Недељковић који га није преживео, професор Београдског универзитета др Владета Поповић, виолиниста Властимир Павловић Царевац, глумац и редитељ Стево Жигон и многи други.