На данашњи дан, 16. априла 1992. године Партизан је у Истанбулу постао првак Европе у кошарци. Била је то прва и до сада једина титула неког клуба из Србије у најјачем европском такмичењу, а црно-бели су до ње стигли у години када је мало ко то могао од њих да очекује.

Био је то други финални турнир Партизана након што су 1988. године, са многи верују чак и бољом екипом по именима, освојили треће место. Отежавајућа околност за нашег шампиона је такође била и та што су све утакмице осим првог меча 1/4 финала играли у иностранству.

Они су те сезоне у Евролиги као домаћини играли у шпанском граду Фуенлабради, удаљеном двадесетак километара од Мадрида, што се испоставило као одлична одлука. Наиме, грађани тог места су брзо заволели играче Партизана, па су са њима успоставили блиске односе, прослављали рођендане, посматрали тренинге у стотинама, те навијали за њих и против шпанских клубова са којима су црно-бели тада били у групи, што су им многи у њиховој земљи замерили.

Партизан је био најмлађа екипа у историји овог такмичења, са просеком од 21,7 година, са тренером почетником Жељком Обрадовићем, који је то постао завршивши тада изненада са тридесет година своју играчку каријеру.

Када се све то узме у обзир, као и чињеница да су групну фазу прошли као четвртопласирани у својој групи, оно што су учинили те сезоне прави је подвиг. Пошто су одиграли једну утакмицу у Београду, после још две у Болоњи су успели да избаце Виртус и пласирају се на завршни турнир, на ком су после победе над миланском Олимпијом у 1/2 финалу, у финалу ишли на шпански Хувентуд, са којима су те сезоне већ ирали две „тесне“ утакмице у којима су оба тима по једном славила.

Финале такође није било другачије, па је те априлске ноћи и поред тога што су Шпанци десет секунди пред крај утакмице повели са два поена разлике, Ђорђевић успео да за неколико секунди претрчи са лоптом читав терен и да две секунде пре истека времена погоди тројку, те тако доведе Партизан на врх Европе и оствари највећи успех у историји српске клупске кошаркашке.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

878. године први пут је у једном званичном документу поменуто име Београдa;
1346. године Стефан Урош IV Душан Немањић је крунисан за цара;
1485. године умро је деспот Вук Гргуревић Бранковић, познатији као Змај Огњени Вук;
1859. године рођен је кнез Арсеније Карађорђевић;
1865. године умро је композитор и диригент Корнелије Станковић;
1868. године рођен је историчар књижевности, професор, ректор и академик Павле Поповић;
1899. године умро је писац, историчар и професор Манојло Грбић;
1936. године рођен је певач Шабан Бајрамовић;
1941. године рођена је глумица Неда Спасојевић;
1944. године Савезници су бомбардовали Београд на Ускрс;
1945. године умро је оснивач српског земљорадничког задругарства Михаило Аврамовић;
2017. године умро је архитекта и професор Дарко Марушић.