Пошто је у Аутобиографији изређао надимке својих другова, на крају Нушић напомиње да му је због малог раста професор зоологије дао надимак – Миш.

„На основу тога” – вели Нушић – „што та животињица малог раста грицка мрвице бачене с туђег стола, судбина ми је одредила да будем – српски књижевник.”

Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 34.