И овај је израз библијског порекла. Али, за разлику од оних које смо већ упознали и који имају корен у Светом писму Старог завјета (Адамова јабучица, источни грех, Нојева барка, Содома и Гомора итд.), израз звезда водиља потиче из Светог писма Новога завјета, књиге у којој се описује живот и деловања оснивача хришћанске религије – Исуса Христа Назарећанина.

Рођење Христово, од кога се датума рачунају године по данашњем европском и међународном календару, навештено као долазак новог месије – спаситеља људског рода. (Пре њега био је то Мојсије.)

Вест о томе пронела се Јудејом, па је међу властодршцима завладао велики страх. Ево како се у Вуковом преводу Новог завјета, у Јеванђељу по Матеју, описује тај догађај:

„А кад се роди Исус у Витлејему Јудејскоме, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци од истока у Јерусалим и кажу:

Гдје је цар Јудејски што се родио? Јер смо видјели његову звијезду на истоку, и дошли смо да му се поклонимо.

Кад то чује цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим с њим.

И сабравши све главаре свештеничке и књижевнике народне, питаше их: Гдје ће се родити Христос?

А они му рекоше: У Витлејему Јудејскоме; јер је тако пророк написао:

И ти, Витлејеме, земљо Јудина! ни по чем нијеси најмањи у држави Јудиној: јер ће из тебе изићи человођа који ће спасти народ мој Израиља.

Онда Ирод тајно дозва мудраце, и испитиваше их кад се појавила звијезда.

И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте добро за дијете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се поклоним.

И они саслушавши цара, пођоше: а то и звијезда коју су видјели на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде од озго гдје бјеше дијете.

А кад видјеше звијезду гдје је стала, обрадоваше се веома великом радости.

И ушавши у кућу, видјеше дијете с Маријом матером његовом, и падоше, и поклонише му се; па отворише даре своје и дариваше га: златом, и тамјаном, и смирном.”

„Мудраци од истока” славе се данас у Католичкој цркви свакога 6. јануара као Света три краља (Гашпар, Мелихор и Балтазар), јер су, идући за звездом, први дошли да се поклоне „краљу небесноме”. По томе је и звезда за којом су ишли и која их је довела до места Христова рођења названа звезда водиља. Тај се израз данас употребљава у значењу: „оно што некога води у животу; путоказ”.

Слично значење има и израз идеја водиља или мисао водиља.

Милан Шипка

Извор: Шипка ⁷2013: Милан Шипка, Зашто се каже, Нови Сад: „Прометеј”, 77–79.