На данашњи дан 24. августа 1914. године завршене су операције у вези са Церском битком на почетку Првог светског рата.

Сукоб је почео након вести да је 12. августа V аустроугарска армија  прешла преко Дрине, а II армија форсирала Саву и заузела Шабац. Као одговор на то, II армија генерала Степе Степановића је кренула у том правцу и код села Текериша, у ноћи између 15. и 16. августа, у маршу започела битку на планини Цер.

У огорченим ноћним борбама Срби су приморали 21. аустроугарску дивизију на повлачење, а до 20. августа и VIII аустроугарски корпус и V армија су морали да крену назад преко Дрине, чиме је сама битка била окончана. Међутим, читава церска операција завршена је мало касније гоњењем непријатеља до Дрине и завршним борбама код Шапца, које су трајале још четири дана.

Број жртава варира, али се процењује да је у Церској бици на српској страни рањено и погинуло више од 16.000 војника, док је на аустроугарској страни било више од 30.000 погинулих и рањених.

Након борби, Срби су открили доказе о страшним злочинима у градовима и селима које је аустроугарска војска окупирала. Стотине мушкараца је насумично убијено, а многе жене и деца су најпре силовани, пре него што су убијани. Велики део тих злочина починили су други словенски народи у аустроугарској војсци, а на позив српске владе је у Србију потом стигао швајцарски хемичар, форензичар и криминолог др Арчибалд Рајс, који је требало да истражује злочине аустроугарске војске над цивилним становништвом и са тиме упозна светску јавност.

Церска битка је уједно била прва српска и савезничка победа у Првом светском рату и значајно је подигла углед српске војске, док је генерал II армије Степа Степановић, због успешног командовања у бици, добио чин војводе.

Око 3.500 српских, али и погинулих чешких војника који су у саставу аустроугарске војске кренули ка српским положајима да се предају, не желећи да ратују против њих, сахрањено је у Спомен-костурници која је 1928. године откривена у Текеришу и која заједно са Маршом на Дрину Станислава Биничког чува спомен на те дане.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1874. године рођен је историчар, професор и академик Станоје Станојевић;
1923. године рођена је хармоникашица и композитор Радојка Живковић;
1946. године рођен је редитељ Горан Марковић;
1974. године умро је књижевник Велимир Живојиновић Масука;
2008. године умро је је књижевник Бранислав Драгојевић.