На данашњи дан, 26. јула 1809. године у Пешти је умро адвокат и књижевник Јован Мушкатировић.

Рођен је 1743. године у Сенти, а студије права је завршио 1773. у Пешти, поставши тако први српски адвокат.

Био је сенатор у пештанској градској скупштини, заступник фрушкогорских манастира једно време, историчар, писац и сакупљач народних умотворина.

Такође је био у контакту са најученијим Србима оног времена, као што су Доситеј Обрадовић и Лукијан Мушицки, чије је просветитељске идеје делио.

Написао је десетине књига и есеја из области реформисања друштва, теологије, студија права и других аспеката друштвеног живота, а међу најпознатијим делима су му историјски спис Черте серпског живота у Унгарији и  Причте илити по простому пословице.

Поред спомен-плоче на згради Адвокатске коморе у Новом Саду и улица са његовим именом у истом граду и Сенти, од пре неколико година у родном граду овог просветитеља постоји и Културно-историјско друштво Јован Мушкатировић, које чува сећање на њега и историју Срба у тим крајевима.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1815. године битком на Дубљу завршен је оружани део Другог српског устанка;
1815. године погинуо је војвода Милић Дринчић;
1815. године погинуо је војвода Сима Ненадовић;
1865. године рођен је инжењер Милош Савчић;
1875. године рођен је песник Милорад Петровић Сељанчица;
1920. године рођен је доктор, професор и академик Живојин Бумбаширевић.