У једном великом друштву, где је и Доситеј био, један је много викао на Доситеја, на шта му Доситеј ништа није одговорио, него је мирно гледао оног што виче на њега и слушао га као да се то њега не тиче. После, кад се друштво разишло, рекне му љутито један његов пријатељ:

– Ти си права будала кад ти на онакве грдње ниједне речи не одговори!

– Е мој пријане – одговори му Доситеј смешећи се – та само луд човек у таквој прилици не би умео ћутати.

Извор: Златни прах : антологија анегдота о знаменитим личностима [прир. Урош Јечменица], Службени гласник, Београд, 2018, стр. 311