На данашњи дан, 13. маја 1851. године у Шапцу је рођен писац, лекар и научник Лаза Лазаревић.

За непуних четрдесет година живота, оставио је много иза себе како у књижевности тако и у медицини. Завршио је Високу школу у Београду, а медицину у Берлину.

Живео је и радио у Београду, основао Резервну војну болницу, био редовни члан Одбора за науке, Одбора за ширење наука и књижевности у народу Српског ученог друштва, дописни члан Српске краљевске академије, шеф Унутрашњег дела Опште државне болнице и лични лекар краља Милана Обреновића.

На основу својих радова утемељивач је неурологије у Србији и један од пионира ове гране медицине у Европи. Најзначајнији радови су му у вези са симптомима ишијаса, а бавио се и хирургијом, акушерством, као и испитивањем дејства лекова и вакцинацијом.

У књижевности се сматра зачетником психолошког романа и једним од најбољих наших реалиста. Иако је написао само девет приповедака, та дела са снажном унутрашњом драматиком имају класичну вредност, а најпознатија су Први пут с оцем на јутрење, Све ће то народ позлатити и Швабица.

Лаза Лазаревић је преминуо 10. јануара 1891. године у Београду, а од 1971. Специјална болница за психијатријска и нервна обољења у Београду носи његово име, док већ више од четврт века Културни центар Шабац додељује награду Лаза К. Лазаревић за најбољу необјављену приповетку на српском језику.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1848. године почело је заседање Мајске скупштине у Сремским Карловцима;
1862. године рођен је књижевник Јанко Веселиновић;
1881. године рођен је теоретичар и вођа социјалистичког покрета у Краљевини Србији, Димитрије Туцовић;
1890. године рођен је инжењер Никола Мирков;
1909. године рођен је географ и академик Бранислав Букуров;
1931. године умро је композитор, хоровођа и академик Јосиф Маринковић;
2016. године умро је певач и композитор Петар Танасијевић.