На данашњи дан 1923. године у Лозници је рођен Мића Поповић (Mića Popović). Био је сликар, филмски и позоришни редитељ, сценограф, књижевник и члан САНУ. Студирао је Академију ликовних уметности у Београду, у класи професора Ивана Табаковића. Заједно са Бетом Михиловић, Петром Омчикусом, Милетом Андрејевићем, Љубинком Јовановић, Косаром Бошкан и Вером Божичком напушта Академију и одлази у Задар, где 1947. године формирају чувену Задарску групу, прву уметничку комуну у послератној Југославији. По повратку у Београд, сви су избачени са Академије, али им је касније дозвољено да наставе студије, изузев Мићи Поповићу, са образложењем да је свршени сликар и да му Академија није потребна. Наставио је да учи сам, уз помоћ професора Ивана Табаковића. Прву самосталну изложбу одржао је у Београду 1950. године, после чега добија стипендију за боравак у Француској. Излагао је у многим земљама и на скоро свим континентима. Режирао је неколико дугометражних филмова, објавио један роман, три књиге есеја и стотине чланака и путописа. Радио је позоришне сценографије, костиме и режирао једну позоришну представу. Добитник је многих награда, међу којима су и награда на Октобарском салону, на Бијеналу у Ријеци и награда на изложби Седам деценија југословенског сликарства. Мића Поповић је преминуо у Београду 1996. године, а од 1997. сваке друге године се, под покровитељством Скупштине општине Стари Град у Београду, на дан његовог рођења додељује награда која носи његово име, за афирмацију стваралаштва у областима у којима је Мића Поповић деловао – сликарству, филму, књижевности и позоришту.