Априла 1941. покретна имовина краљевске породице Карађорђевић упакована је у 17 сандука и одвезена на Опленац. Према извештају управника краљевих добара Јована Д. Павловића, Немци су прво запленили свих 17 сандука, али су одмах 16 сандука вратили Белом двору, док је седамнаести, сандук број 23, накнадно предат Народној банци на чување. А једна од драгоцености из тог сандука – у седефу израђена рељефна икона Тајна вечера, коју је 1924. јерусалимски патријарх Дамјан поклонио краљу Александру – завршила је у спаваћој соби блиског Хитлеровог сарадника Хермана Геринга. Ту је остала до капитулације Немачке 9. марта 1945, а у Србију је враћена 1947. одлуком Међународног суда правде.

Садржина сандука број 23 дуго је била непозната јавности, а где је све сандук премештан пре него што је стигао у депо Народног музеја у Београду ни данас се не зна. Након одлуке Министарства културе Србије да се Задужбини краља Петра Првог на Опленцу врати сва покретна имовина која је Карађорђевићима одузета априла 1941. године, и овај фамозни сандук је из Народног музеја пренет у Тополу, где је јуна 2003. у Кући краља Петра одржана изложба под називом Тајна сандука број 23. Том приликом изложени су и златна дијадема краљице Марије са праменом њене косе и златан рам, рад познате јувелирнице Карла Фабержеа, са фотографијом краљице са синовима Томиславом и Андрејом, маршалска палица и сабља димискија краља Александра, направљена у Бечу, са корицама на којима су уписане значајније битке у којима је краљ Александар учествовао и балчаком од злата са иницијалима престолонаследника са круном и 42 брилијанта.

Посетиоцима ове изложбе пажњу су привукли и иконостас, поклон руског цара Николаја, који је краљ Петар носио кроз Албанију као приручни олтар, венчани прстен краља Александра и краљице Марије са грбовима две краљевске куће, ђозлуци по којима је Александар Карађорђевић познат, дневник краља Петра Првог и, наравно, икона Тајна вечера, за коју је моћни Геринг, кад ју је први пут видео, рекао: „Фасцинантно!”

За Герингово одушевљење најзаслужнији је био генерал Франц Нојхаузен, предратни конзул у Београду и генерални опуномоћеник за привреду нацистичке Немачке у окупираној Србији са неограниченим овлашћењима. Нојхаузен је био близак Герингов сарадник и личност од његовог великог поверења, привредни и финансијски стручњак, немачки обавештајац који се доселио у Београд као заступник немачких индустријских предузећа још 1929. године. Настанио се тада у Кнез Михаиловој 7, у згради Руског цара, а у згради у којој се данас налази познати кафе Код споменика је 1932. године основао Саобраћајни биро. Иза њега се скривао нацистички обавештајни центар у Београду, преко ког је Нојхаузен развио широку мрежу веза и утицаја међу угледним индустријалцима, трговцима, банкарима, политичарима и официрима.

Подређен директно Герингу, Нојхаузен је заправо био задужен за финансијску и привредну пљачку Србије, за експлоатацију њених рудних богатстава, пољопривредних производа, културних и уметничких вредности. Током рата, од 1941. до 1943, овај искусни обавештајац је, по нацртима руског заробљеника архитекте Пеђе Бере, изградио дворац Каштел у Српској Црњи, из кога је, бежећи пред немачком репресијом, побегао дотадашњи власник Александар Сајовић. Овај зрењанински лекар је дворац и пет стотина јутара најплодније банатске земље 1934. за мале паре купио од грофа Шандора Чеконића, који је био приморан да распродајом имања покрива коцкарске дугове. Каштел је Нојхаузену служио као летњиковац, у коме је намеравао да направи прави сабирни центар за благо похарано у Војводини.

И управо се Франц Нојхаузен обрео на Опленцу већ 3. маја 1941, свега неколико дана након пребацивања 17 сандука са имовином краљевске породице. Уз помоћ групе стручњака обучених за процену уметничких вредности и архивске грађе, одлично обавештених о драгоценостима Карађорђевића, није му дуго требало да нањуши посебну вредност сандука број 23. Но, осим што је иконом Тајна вечера увеличао Герингово колекционарско лудило, није му пошло за руком да ове изузетне драгоцености заувек отуђи. Можда је баш зато 1947. пред Војним судом у Београду осуђен само на 20 година лишавања слободе принудним радом, а 1957. пуштен на слободу.

Иако је одисеја сандука број 23 срећно окончана, сумња се да је првобитна садржина била богатија него што је то приказано на изложби 2003. године. Да сумња није без основа, сведоче и тврдње историчара о постојању сефова с краљевским благом који никада нису отварани, те да се део драгоцености Карађорђевића сасвим сигурно налази у приватним колекцијама. Али сличне ствари су се дешавале и раније. Тако је, на пример, након сахранâ краља Петра Првог и краља Александра нестало неколико изузетно вредних венаца.

Марко Ристић

Шта се налазило у сандуку 23

Документ Архива Народне банке Југославије

Досије Имовина краљевске породице Карађорђевић

[Наводимо аутентичан текст – без лектуре.]

1. Дрвена кутија са рељефом Југославије и Румуније са словима А. и М. садржине: шеснаест разних табакера, једна кутија за шибице, један сат са монограмом, једна златна оловка, један упаљач, један перорез, ташнице за цигарете и један џепни календар за 1934. годину.
2. Ручна торба црне боје садржине: црвена кутија са два велика и четири мала златника, црвена кутија са два новца са лицем краља Петра I (један у злату, други у сребру), шест већих и мањих стаклених посуда са златом у праху и комадићима, три епрувете са златом, једна већа и једна мања полуга злата укупне тежине 1,02 кгр, седам полуга сребра у укупној тежини 4,70, нешто ситног новца, који делимично није више у оптицају, један комад златног плеха са отпацима у тежини 0,20 кгр. (плех је био раније у атељеу), један комад сребрног плеха у тежини од 8,50 кгр. (такође је био раније у атељеу).
3. Торба од крокодилске коже браон боје садржи: десет пари дугмета за манжетне, двадесет и две оловке, четири игле за кравате, четири муштикле, једна мала кутија затворено зелене боје (од коже) с разним ситницама, једна пудријера украшена бриљантима и плави алем, једна огрлица, седам табакера и десет сатова.
4. Један већи и један мањи новчаник са старинским златним новцем, једна већа црвена кожна кутија и једна мања затворено зелена кутија од коже с разним споменицима и златним новцем, једна табакера од оникса жутог, један златник украшен бриљантима, златан држаљак у виду жезла, сребрна оловка, једна муштикла од црног оникса, тринаест џепних календара и четири портфеља.
5. Румунска маршалска палица Блаженопочившег Краља.
6. Шест шнали, торбица од сребра, једне фасоване перле и седам табакера од сребра и разне ситнице.
7. Двадесет седам сребрних табакера у жутом кожном куферу.
8. Велики црни куфер са разним ситним накитом, сатовима, медаљама итд. У три спрата.
9. Орден Карађорђеве звезде у бриљантима (I степена).
10. Један Бугарски орден I степена.
11. Орден Румунске круне I степена.
12. Златна дијадема.
13. Кожна кутија отворенобраон боје с разним иглама и једном огрлицом.
14. Кожна кутија отворенобраон боје са златним угловима са разним ситним стварима.
15. Кутија од плиша лила боје са разним ситницама.
16. Дрвена кутија са националним накитом.
17. Грао кутија садржи: једна пудријера златна, кутија за шибице, три кутије цизелиране (Дамаскус) и једно јаје обложено златом.
18. Плехана кутија садржи: једна златна табакера са бриљантима, седам кутија за цигарете од оникса, један новчаник са разним новцем.
19. Ручна торбица од свиле са разним новцем.
20. Орден Њезиног Величанства краљице Румунске.
21. Плехана кутија, мала са перлама и четири драга камена и 96 грама злата.
22. Кожно коферче, накит Њ. К. В. Краљевића Томислава и Андреје.
23. Дрвена кутија мала садржи: пет табакера, кутија-резбарија, кутија за шибице, једна муштикла од оникса, један крст.
24. Две плаве кутије, поклони Краљице Румунске, Краљевића Томислава и Андреје.
25. Златан сат за астал.
26. Кожна торба – разни поклони.
27. Мач Блаженопочившег Краља.
28. Црвена кутија од картона – разни накит – три клипа бриљаната – једна шнала.
29. Кожна торба са писмима.

Управник Краљевих Добара Јован Д. Павловић

Извор: часопис Историја, бр. 27, Ecoprint d. o. o., Београд, 2012, стр. 15–17.