На данашњи дан 1905. године основано је Удружење књижевника Србије.

Првобитни назив био је Српско књижевно друштво, а одлука о оснивању донета је у присуству 21 писца, у просторијама Српске књижевне задруге.

Први председник био је Симо Матавуљ, секретар Јован Скерлић, а међу првим члановима били су Алекса Шантић и Јован Дучић.

После краћег застоја у раду, обновљено је 1911. године под називом Друштво српских књижевника, а председник је постао Борисав Станковић. Назив поново мења после Првог светског рата у Удружење српских књижевника, на челу са Браниславом Нушићем.

После Другог светског рата преименовано је у Удружење књижевника Народне Републике Србије, а председник тог удружења била је Исидора Секулић.

Удружење данас има преко 1.500 чланова, а током свог постојања водили су га неки од најистакнутијих српских писаца као што су Иво Андрић, Вељко Петровић, Душан Матић и други.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1855. године умро је војвода Стеван Петровић Книћанин;
1955. године у Београд је допутовала делегација Совјетског Савеза на челу са првим секретаром ЦК КПСС Никитом Хрушчовим. Била је то прва званична посета представника СССР-а Југославији, после 1948. године. На крају разговора, потписана је Београдска декларација, којом су нормализовани међудржавни односи;
1987. године умро је сликар, ликовни критичар, историчар уметности и професор Алекса Челебонoвић.