На данашњи дан, 7. децембра 1834. године у Цавтату је рођен историчар права, професор и академик Валтазар Богишић.

Након основне школе у родном граду, радио је и путовао по Далмацији са оцем трговцем. После његове смрти 1856. године уписао је гимназију у Падови и матурирао у Венецији. Потом је у Бечу похађао наставу из права, филозофије, филологије и историје, и изучавао политичку економију. У Гисену је 1862. године постао је доктор филозофије, а две године касније и доктор права у Бечу. Радио је као чиновник у бечкој Дворској библиотеци, а од 1868. године као школски надзорник у банатско-сремској Војној крајини, те као професор словенских права у Одеси.

Био је члан Уједињене омладине српске, Српске краљевске академије и дописник више гласила и друштава. На позив кнеза Николе урадио је Имовински законик за Црну Гору, после чега је постао и министар правде у Црној Гори. На том положају је био до 1899. године, након чега је отпутовао у Париз и наставио да се бави науком. Као правник и професор нарочито се бавио изучавањем обичајног и упоредног права, као и породичног и наследног права. Знатан је и његов допринос и у области сакупљања обичаја нашег народа, као и у прикупљању и записивању наших народних  песама.

Валтазар Богишић умро је у Ријеци 24. априла 1908. године и сахрањен је у родном Цавтату.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1857. године рођен је један од највећих српских сликара и члан САНУ Урош Предић;
1914. године у Нишу је потписан документ познат под називом Нишка декларација;
1927. године рођен је композитор, музиколог, професор и академик Властимир Перичић.