На данашњи дан, 28. новембра 1909. године у Дражевцу је рођен један од најутицајнијих политичара послератне Југославије Александар Ранковић.

Рано је остао без оца, па је после основне школе завршио абаџијски занат у Београду и постао члан синдиката. Потом је постао члан СКОЈ-а и секретар Месног комитета СКОЈ-а за Београд, па члан КПЈ 1928. године и секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. Убрзо по увођењу шестојануарске диктатуре је ухапшен, мучен и осуђен на шест година робије, коју је издржао у Сремској Митровици и Лепоглави, после чега је отишао на одслужење војног рока.

По повратку у Београд наставио је да ради на оживљавању рада Партије у предузећима и да напредује у хијерархији, поставши 1937. године члан ЦК. У илегалност је прешао 1939. године. Следеће године био је изабран у Политбиро ЦК КПЈ. У јулу 1941. године поново је ухапшен и мучен од стране Гестапоа, након чега је онесвешћен пренет у болницу, одакле су га ослободили београдски комунисти. Боравио је потом у западној Србији, Санџаку и Босни. Учествовао је у доношењу свих важних одлука у НОБ-у, па му је 1944. године поверено организовање и руковођење Одељењем за заштиту народа (ОЗНА), које се развило у службу и Управу државне безбедности (УДБ).

Наредних двадесетак година обављао је многе високе политичке функције, све време налазећи се на врху полицијских и тајних служби. Међутим, 1966. године, након „афере прислушкивањаˮ, седнице Извршног комитета и Брионског пленума, Ранковић је искључен из ЦК и из СКЈ и одстрањен са свих јавних функција. И данас владају опречна мишљења како о самом његовом паду, тако и о целокупном његовом животу и ономе што је радио.

Александар Ранковић Лека, или конспиративно „друг Маркоˮ, умро је 19. августа 1983. године и сахрањен је у Алеји народних хероја на београдском Новом гробљу.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1878.године умро је сликар и песник Ђура Јакшић;
1920.године у Краљевини СХС одржани су први избори за Уставотворну скупштину;
1928.године рођен је књижевник и академик Миодраг Павловић;
1950.године рођен је музичар Борис Бизетић;
1950.године основан је Музеј позоришне уметности Србије.