На данашњи дан, 28. септембра 1880. године у насељу Руклада у Колубарском округу, рођен је будући мајор српске војске и четнички војвода Војислав Танкосић.

После основне школе преселио се са породицом у Београд и уписао Другу београдску гиманзију, па Војну академију, коју је завршио 1901. године и након тога био распоређен у Шести пешадијски пук Краљ Карол. Марта 1903. године помагао је демонстрантима, да би у мају исте године учествовао у завери против краља Александра Обреновића и довођењу Карађорђевића на власт, после чега је одликован Медаљом Краља Петра I Карађорђевића. Крајем те године, у својству члана четничке организације, упућен је у Скопље, Битољ и Солун, где је радио на организовању комитских акција у Македонији и учествовао у борбама. Одликован је Карађорђевом звездом, па у наредном периоду завршио Вишу војну академију и постао шеф горског штаба Источног Повардарја, те водио напад на бугарску чету у селу Страцину, 1908. године, што умало није изазвало српско-бугарски рат.

Када су Аустроугари 1908. године анектирали Босну и Херцеговину, Танкосић је у Прокупљу формирао школу за припрему добровољаца за извршавање специјалних задатака у Босни и Херцеговини, која је наредне године ипак распуштена. Такође је био члан Младе Босне и  један од оснивача Црне руке.

Пред почетак балканских ратова бирао је добровољце и одлазио на Косово, где је разговарао са арнаутским вођама и организовао акције против Турака, те потом учествово у борбама у оба рата, и по њиховом завршетку постао најмлађи мајор у Србији и добио још један орден Карађорђеве звезде.

Након убиства Франца Фердинанда Аустроугарска га је сматрала једним од одговорних за тај догађај, те је био притворен у штабу Дунавске дивизије I позива, али је по избијању рата пуштен. Учествовао је затим у многим борбама српске војске и у овом ратном сукобу, а онда је 31. октобра 1915. године рањен током једног повлачења, те је од последица тог рањавања и умро два дана касније. Његови војници су га однели и тајно сахранили на Трстеничком гробљу, али су Аустријанци ипак успели да пронађу гроб, откопају га и након утврђивања идентитета, сликају леш, како би уверили јавност да је ипак мртав. Уз слику гроба и леша, објављен је и текст у коме је објашњено како је „дошао крај Воји Танкосићу“. После рата, 1922. године, Танкосићеви посмртни остаци пренети су и сахрањени на београдском Новом гробљу, где се и данас налазе.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1833. године рођен је политичар, економист и почасни члан Српске краљевске академије Владимир Јовановић;
1914. године преминуо је композитор, музички педагог и академик Стеван Стојановић Мокрањац;
1930. године рођен је редитељ и један од најзначајнијих српских историчара филма Дејан Косановић;
1944. године јединице Црвене армије у Другом светском рату су, на основу југословенско-совјетског договора, прешле у Србију;
1949. године Москва је једнострано отказала уговор о пријатељству и узајамној помоћи СССР и Југославије, што су потом учиниле и остале земље источног блока;
1981. године умрла је филозоф, књижевник и прва жена доктор наука на Београдском универзитету Ксенија Атанасијевић.