АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умро је најодликованији српски официр свих времена, кнез Арсен Карађорђевић

На данашњи дан, 19. октобра 1938. године у Паризу је умро кнез Арсен Карађорђевић, брат краља Петра I и отац кнеза Павла. Био је најмлађе дете кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде, и рођен је 16. априла 1859. године у Темишвару, мада се негде као родно место наводи и Букурешт, као и крштено име Арсеније. Основну школу завршио је у Темишвару, после чега је школовање наставио у Француској, и похађао исту престижну школу у класи у којој је био и будући српски краљ Милан Обреновић. После тога је стицао војно образовање, те се школовао у војној академији у Петрограду, чувеном Другом Константиновом војном училишту и добио чин коњичког потпоручника. Био је и у француској Легији странаца, и као подофицир учествовао је у многобројним војним кампањама, од Алжира, преко Кине до Вијетнама, где се истицао својом храброшћу и изазивао дивљење и поштовање својих сабораца, па су више пута о њему писале и француске новине. Крајем осамдесетих година XIX века ступио је у руску Царску војску, и 1892. године оженио се Аурором Павловном Демидов ди Сан Донато, са којом је наредне године добио сина Павла, будућег југословенског кнеза-намесника, кога су, због развода две године потом, послали на чување и васпитавање Арсеновом брату, будућем краљу Петру I, у Швајцарску, а Арсен је наставио своју војну каријеру. Слободно време је проводио по петроградским салонима и често учествовао у двобојима, па је тако по неким подацима њих било 14, а по неким више од 40, због чега је такође био предмет оновремене европске штампе. По избијању Руско-јапанског рата 1904. године, пријавио се у Козачку коњицу и командовао прво ескадроном, па потом и пуком, и учествовао у свим највећим и најкрвавијим биткама тог рата, а за своје држање и јунаштво унапређен је у чин пуковника и одликован „Златном Георгијевском сабљом“, једним од највећих руских одликовања. Након Мајског преврата и доласка Петра Карађорђевића на српски престо, на сопствену молбу Арсен је отпуштен из руског поданства и примљен у српско, па је по окончању Руско-јапанског рата и гушења побуне у граду Чити, по први пут дошао у Србију. Према неким тврдњама 1911. године ступио је у организацију „Црна рука“, а током балканских ратова учествовао је у Кумановској, Битољској, Брегалничкој и другим биткама, где је његова Коњаничка дивизија одиграла неке од пресудних улога, после чега је он постао омиљени српски командант. Ипак, пред почетак Првог светског рата, наводно због неслагања са братом и престолонаследником Александром, Арсен је напустио Србију и поново се нашао у Русији, где је унапређен у чин генерал-мајора и учествовао у биткама на Источном фронту. Почетком 1918. године бољшевици су га ухапсили и судили му, али је захваљујући протестима својих пријатеља, страних дипломата, као и страху бољшевика да стрељају брата једног страног владара, он пуштен, после чега је заувек напустио Русију и настанио се у Паризу. У Србију је долазио још два пута, први пут на венчање краља Александра и краљице Марије, а други пут на сахрани истог краља 1934. године. Након Арсенове смрти, сва његова одликовања, а сматра се да је он најодликованији српски официр свих времена, његов син, кнез Павле Карађорђевић, предао је на чување Војном музеју у Београду, али су их током Другог светског рата Немци покрали, те их данас има само пет. Његово тело такође је пренето у Србију и уз највеће почасти сахрањено у задужбини његовог брата, краља Петра I, цркви Светог Ђорђа на Опленцу, а у његову част VI коњички пук Југословенске Краљевске војске понео је назив „Пук Кнеза Арсена“.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1867. године донет је први урбанистички план Београда;
1938. године умро је индустријалац и политичар Ђорђе Генчић;
1964. године у удесу совјетског авиона „иљушин ил-18“, који се срушио код Авале, погинула је делегација совјетске армије са маршалом Сергејем Бирјузовим на челу, која је била упућена у Београд да би учествовала у прослави 20-годишњице ослобођења Београда;
1966. године рођен је редитељ Горчин Стојановић;
1997. године умро је књижевник, новинар и академик Душан Костић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

ivan_petrovic
Претходни чланак

Умро је један од највећих европских међуратних глумаца, Светислав Иван Петровић

muzej
Наредни чланак

Музеј Николе Тесле у Београду отворен је за јавност