АктуелностиЉудиНа данашњи дан

Умро је драмски писац Александар Поповић

На данашњи дан, 9. октобра 1996. године у Београду је умро драмски писац Александар Поповић.

Рођен је 20. новембра 1929. године у Убу, а након што се породица преселила у Београд, ту је завршио Трећу мушку гимназију.

Рано се оженио, одмах по окончању рата, и поред физичких послова које је радио, не би ли тако издржавао жену и себе, почео је да се бави и писањем. Године 1948, када се жена запослила у балетском ансамблу ријечког Народног казалишта, а он написао свој први роман и био кандидат за члана Удружења књижевника Србије, Поповић је ухапшен под оптужбом да је информбировац и следећих скоро пет година је провео на Голом отоку, од чега пет месеци у самици.

По изласку на слободу, поново је радио разне физичке послове, чак положио државни испит и постао мајстор, али се вратио и писању. Покренуо је био приватне новине Записи, а захваљујући Душку Радовићу је почео да ради за Радио Београд, те потом и телевизију. Почетком шездесетих је постао члан Удружења књижевника Србије, а прва позоришна представа му је постављена у Атељеу 212, децембра 1964. године, након чега су се низале представе у свим најважнијим домаћим позориштима, али и страним.

Једно време је, почетком седамдесетих година, добивши Фордову стипендију, са породицом живео у Њујорку.

По повратку у Југославију наставио је са писањем и чак основао неформалну театарску групу у Барутани подно Калемегдана. За свој опус, који обухвата четрдесетак позоришних комада (од којих је седам забрањивано), десетак дечијих романа, педесетак радио-драма, десетак ТВ драма и неколико стотина ТВ емисија, добио је многе награде и признања, а 1996. је проглашен и за личност године.

Нека од његових најпознатијих дела су Љубинко и Десанка, Развојни пут Боре Шнајдера, Мрешћење шарана, Тамна је ноћ, Судбина једног Чарлија, сценарија за првих десет епизода емисије за децу На слово на слово и друга.

Александар Поповић је сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1854. године рођен је научник, проналазач, академик и добитник Пулицерове награде Михајло Пупин;
1857. године рођен је књижевник, правник и академик Иво Војновић;
1882. године рођен је књижевник, дипломата, академик и добитник Нобелове награде за књижевност Иво Андрић;
1914. године рођен је инжењер и професор Драгиша Ивановић;
1934. године у Марсеју је убијен краљ Александар Карађорђевић;
1936. године рођена је рукометашица, тенисерка и тениски тренер Јелена Генчић;
1944. године почела је Трећа московска конференција на којој су британски премијер Винстон Черчил и лидер СССР Јосиф Висарионович Стаљин разматрали проблем Пољске, Грчке и Југославије и договарали се о уређењу Европе после Другог светског рата;
2002. године умро је редитељ и сценариста Сава Мрмак;
2012. године умро је вајар, историчар уметности, ликовни критичар и теоретичар визуелних уметности Коста Богдановић;
2013. године умро је шаховски велемајстор Милан Матуловић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Подлога - Copy - Copy - Copy - Copy - Copy - Copy - Copy
Претходни чланак

МИСАО ДАНА

alligator-44597_960_720
Наредни чланак

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ