Позоришна традиција Зајечара ствара се још од 1911. године, када је основано Тимочко повлашћено позориште „Гундулић“, а потом, 1925. године и „Повлашћено обласно позориште Тимочке крајине”.¹ Међутим, театарски живот града почиње континуирано да се развија тек од 1947. године, када је основано професионално „Обласно народно позориште”. Прва представа, која је одиграна у згради некадашњег Еснафског дома, била је „Жита цветају“ Јурија Мокрева. Са само два професионалца, прва позоришна сезона донела је 7 премијера и 82 репризе, које је видело више од 20.000 људи. На репертоару су били комади: Зона Замфирова, Бановић Страхиња, Коштана, Николетина Бурсаћ, Госпођа министарка, Чвор, Протекција, Афера недужне Анабеле, Сумњиво лице, Боинг-Боинг. Од својих првих дана, па све до данас, на сцени је изведено преко 400 премијера, а бројни позоришни уметници из земље и иностранства уткали су добар део себе у живот тимочког Талијиног храма.

На иницијативу зајечарског позоришта 1965. године основни су Сусрети професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“. За пет деценија, колико овај фестивал траје, Зајечар је шест пута био домаћин, а ансамбл позоришта је освојио осамдесет награда на фестивалима који су одржавани широм Србије, чиме се сврстао у ред најуспешнијих позоришта у земљи.

Негујући успомену на свог генијалног суграђанина глумца Зорана Радмиловића, 1990. године позориште доноси одлуку да понесе његово име, а већ 1992. године оснива и „Дане Зорана Радмиловића“ – смотру најбољих позоришних остварења. Награда „Зоранов брк” коју додељује у глумачком свету  важи за престижну.

Од 2009. године одржава се и „Зајечар“, позоришни фестивал за децу који сваке године окупи најмађу публику, и спада у сам врх позоришних фестивала. За скоро седам деценија постојања,  позориште „Зоран Радмиловић” сврстало се у ред најзначајнијих инситутције културе у овом делу Србије.²