Један од дванаесторице великих апостола. Писац једног од четири света јеванђеља. Написао је и чувена откривења, која су саставни део Новог завета. У њима је писао о тешкој борби цркве против свих звери и о крајњем тријумфу Христа, јагњета Божјег, над свим зверским силама таме. Срби га славе као крсну

У XI веку, у време царовања Алексија Комнина, из ликијског града Мира пренете су мошти Светог Николе у Бари. Овај догађај се у српском народу обележава као преслава Светог Николе, а празник се зове Летњи или Млади Свети Никола. ИЗВОР: Драгомир Антонић, Српски народни календар за 2019/7527. годину, Informatika, Београд, 2018.

Један од дванаесторице великих апостола. Осим атрибута зилот, што значи ревнитељ, назива се и Канаит, јер је родом из Кане. Симон је младожења из Кане на чијој је свадби Христос претворио воду у вино. Видевши то чудо, Симон остави кућу, родитеље, невесту и пође за Христом. Проповедао је јеванђеље у

Словенски учитељи и просветитељи, родом из Солуна. Ширили су хришћанску веру међу словенским народима. Кирил, пре монашења Константин, због своје учености прозван је Филозоф. Творци су првог словенског писма и азбуке – глагољице. ИЗВОР: Драгомир Антонић, Српски народни календар за 2019/7527. годину, Informatika, Београд, 2018.

Свети Герман, патријарх цариградски, син првог царског сенатора кога је убио цар Константин Погонет, а њега као младића ушкопио и силом отерао у манастир. Касније је постао епископ, а затим и патријарх. Последњих десет година живота провео је у манастиру, јер га је цар прогнао с трона патријарха. Умро је

Свети цар Константин је син римског цара Константина и царице Јелене. Кад је постао цар, прву велику битку водио је против свог супарника Максенција. Пред саму битку био је у великим бригама и сумњама, али тад му се јави сјајан крст на небу, окићен звездама, с написом: „Овим побеђуј.” Цар

Унук Хвалимира, син Петрислава, Јован Владимир је у историји запамћен као мудар, милостив и храбар српски краљ. Водио је тешке борбе с македонским царем Самуилом и византијским царем Василијем, а у земљи је покушавао да искорени паганство и богумилство. Записано је да га је Самуило на превару заробио и бацио

Верује се да је Јар или Јарило било божанство Словена које се празновало средином јуна. Име Јарило упућује на руске обичаје, кад су износили лутке од сламе са разним именима – Купало, Кострома, Јарило – по томе је руски Јарило сродан српском Герману. Иначе Србима је позната реч и лично

Спасовдан је четрдесети дан од Васкрса и увек пада у четвртак. Ово је сточарски и ратарски празник, који се слави и као крсна слава, али и као заветина за читаво село. У Босни се излази изван села, па се прославља на врховима брда или сеоским игралиштима. Црква у Прањанима код

У Србији је раширено веровање да овог дана сунце креће назад са запада према истоку, три пута стане и заигра. Верује се да се небо у поноћ три пута отвара, па мртве душе лако улазе у рај, а онај ко сачека будан поноћ и пожели три жеље, оне ће му