Преподобни Григорије Горњачки Пореклом Србин. Оснивач светогорског Манастира Свети Никола, по њему названом Григоријат. На четврт сата од манастира налази се његова келија, у којој је, у ћутању, испаштао и молио се. Упокојио се 1406. године. После пожара у манастиру, 1761, монаси су пренели његове мошти у Манастир Горњак, задужбину
ДЕТИЊЦИ Празник пада увек у трећу недељу пред Божић. На неколико дана пре празника, родитељи опомињу децу и „претеˮ да ће их везати ако не буду имали ништа за откуп. Деца се као уплаше, па уз помоћ деда, баба и осталих у породици сакупе смокава, ораха, бомбона, чоколадица и чувају
ПРЕПОДОБНИ ДАНИЛО СТОЛПНИК Родио се 409. године у селу Витари у Месопотамији. Са 13 година отишао је у манастир, а затим је по савету свог духовника Симеона Столпника отишао у Тракију у многобожачки храм. Кад је чуо да се Симеон упокојио, Данило је изашао из храма и попео се на
СВЕТИ СПИРИДОН Дан посвећен Светом Спиридону, рођеном на Кипру. Отац и мајка су му били сељаци, једноставни и простодушни, па су му и самом једноставност и простодушност остале врлине до краја живота, иако се у међувремену узвисио до положаја епископа. Учествовао је на првом Сабору у Никеји и ту се
МАТЕРИЦЕ Овај благи дан обавезно пада у претпоследњу недељу пред Божић. Увече пред Материце деца припреме парчиће канапа или вунице и кришом их стављају под јастук да не би заборавила сутрашњи празник. Неки се буде пре мајке, па је везују поспану; неки се врте и траже прилику да изненаде мајку
Сретење (Сретење Господње) је доба у години када, према народном веровању, пада тачно пола зиме и када се срећу лето и зима. Верује се да од Сретења па даље да дани не могу бити више тако хладни како су до тада били. И људи, а нарочито жене, пазе кога ће
Задушнице су дан посвећен свим мртвима. То је празник мртвих, које укућани помињу докле сеже памћење, било у цркви или на гробљу. Тад се на гробље носе понуде, пале свеће, дели храна и пиће. Задушнице је установила хришћанска црква и по православном календару их је четири у години. Данас су
Покладе су домаће гозбе свих чланова породице и пријатеља уочи великих постова. Одликују се спремањем велике количине хране и алкохолног пића, а по правилу се овакве гозбе завршавају обредним пијанкама. Поклада има пет, а великих постова четири. Месне покладе су увек у претпоследњу недељу пред Васкршњи или Часни пост и
Девети уторак после Божића није обичан дан у српском народу. Мајке посебно пазе на децу, јер на овај дан разне але, чуме, караконџуле и демони нападају најмлађе. Да би одагнале зле силе од детета, мајке га љуљају или се играју с њим, певајући у пола гласа басму: „Чува мајка свог
Сирне или беле покладе су у последњу недељу, односно дан уочи почетка Часног поста, и тад се поједе нешто од белог мрса. Отуд и назив беле или сирне. Све друго је исто као и за месне покладе. Једна од најпознатијих и обавезних ритуалних радњи о покладама јесте ламкање јаја. Изводи
