Велики петак, дан распећа на крст Исуса Христа, једини дан у години кад у свим православним храмовима утихне литургијско појање и изнесе се плаштаница, платно на коме је приказано Христово полагање у гроб, коју верници целивају све до Васкрса. Плаштаница се поставља на посебно украшен сто, гроб Христов, испред олтара.

Негде је обичај да се верници после целивања плаштанице провлаче испод стола на који је положена плаштаница. Према народном веровању, приликом провлачења треба се помолити Богу и помислити лепу жељу, и та ће жеља бити испуњена. У многим храмовима, кад скину плаштаницу и пре него што је однесу на место где ће стајати до следећег Великог петка, свештеници је ставе код главних улазних врата да верници могу испод ње да се провуку.

Овај дан називају и Распети петак, јер је тог дана разапет Исус Христ. Због тога се верује да овог дана не ваља узимати ексере, игле, шила и друге оштре и шиљате предмете, да се не би позлеђивале Исусове ране. Кројачи и обућари тог дана не раде.

У Поповом Пољу, у Републици Српској, православци од раног јутра одлазе у цркву да се моле и целивају плаштаницу. Тог дана сви једнониче. Не пије се вино, јер се мисли да оно представља Исусову крв. Жене кувају варице и младе коприве. Варица се носи чобанима, а коприву због здравља једе и старо и младо.

Свуда у Србији боје се јаја. Избегава се други посао. Сремци избегавају бели лук, а домаћица која зором помете кућу баца метлу из дворишта да отера све нечистоће.
У јужној Србији верује се да на овај дан вештице бацају чини, а напољу вребају урокљиве очи, па децу не пуштају ван дворишта. Старији људи гледају тог дана у небо и прогнозирају време. Ако пада киша – неће бити шљива, ако је топло и сунчано – очекује се велики род воћа. Према народном веровању, рајска врата су и даље отворена.

ИЗВОР: Драгомир Антонић, Српски народни календар за 2019/7527. годину, Informatika, Београд, 2018.