БИЉНИ ПЕТАК

Биљни петак је петак уочи Ђурђевдана. У народу се верује да траве набране у овај дан имају изузетне лековите моћи.

У многим селима одлазе у брање биља по ливадама, а народни травари одлазе на само њима знана места по висовима и пропланцима.

У Шумадији траву накошену у овај петак остављају „за не дај боже”. У случају да се стока разболи траву мешају са трицама и дају као лек за оздрављење.

Жене из Мале Плане накосе траву на најближој ливади, одвоје је на страну и чувају током године, док у Придворици беру млечику и од ње праве венце које остављају да се сасуше поред извора, па тек онда уносе у кућу.

Чобани и сточари прослављају овај петак као свој празник. Код пећине у селу Дубока народ се раније окупљао, организовао сеоску игранку, а уједно брао биље по околним пропланцима и ливадама.

СВЕТЛИ ПЕТАК – ИСТОЧНИ ПЕТАК

Први петак после Васкрса слави се у многим нашим крајевима, али под различитим називима. Светли је зато што је у Светлој недељи.

У источним деловима Србије „блажити” значи јести „благоту” – млеко, сир, кајмак, маслац – од „блага”, односно стоке. Начин исхране објашњава да је ово изузетан петак, јер се не пости. Слично се могу објаснити и називи Себични или Источни, јер је то „посебан” петак када се мрси.

Овако се назива у Поповом Пољу, где жене тог дана не раде теже послове. На овај петак се у селима око Ниша и Пирота боје јаја као за Васкрс, само што су намењена мртвима.

Негде се овај дан и празнује као сеоска слава, али без црквених атрибута. У пиротском крају обичај је на овај петак заклати јагње.

Источни петак је и слава хиландарског метоха Какова, који се налази ван Свете Горе, код села Јерисос. Тада на прославу дође више стотина гостију, Грка и Срба.
Српска православна црква је 2003/7511. прогласила за светитеља (канонизовала) блаженопочившег владику Николаја Велимировића. Тим чином је један од најумнијих Срба, писац небројаних духовних дела, постао члан велике породице Светих Срба. Његов споменик су његова дела, а његова мисао о римокатоличкој шизми 1054. године разведе се Рим од Небеса је најтачнији и најкраћи опис давног раскола у хришћанству. Манастир посвећен Светом владици Николају налази се у Соко-граду, а саградио га је владика Лаврентије, епископ шабачки.

Српска православна црква је овај дан посветила поред осталих и преподобном Јоасафу, Србину, сину епирског Цара Синише, полубрата Цара Душана. Јоасаф је био ктитор манастира Велики метеори. Упокојио се 1422. године.

ИЗВОР: Драгомир Антонић, Српски народни календар за 2019/7527. годину, Informatika, Београд, 2018.