Томиндан је дан посвећен Светом апостолу Томи. Зову га и неверни Тома, јер није поверовао у ускрснуће Господа, па се Исус Христос поново јавио ученицима, а Томи се посебно обратио да пружи руку и додирне му ребро, те да више не буде неверан. Тома није био само неверан, већ је имао и проблема с временом. У Новом завету је записано да је једини од апостола закаснио на погреб Пресвете Богородице, па је на његово инсистирање гроб отворен. Тада се видело да је њен гроб празан, да се Богородица узнела на небо, а да је у гробу остао само свети покров, који је касније пренесен у цркву у Цариграду.

Срби за Светог Тому причају да је, кад су свеци делили улоге, он узео печат од облака, али не доноси олују већ драгоцену кишу. Верује се да Свети Тома, ако се наљути, може једног дана да донесе други потоп, али како га надгледа Пресвета Марија, то неће бити ускоро.

Славе га у многим крајевима као крсну славу. Славе га дунђери и дрводеље као еснафску славу, па на тај дан ништа не раде. Свети Тома је био вешт дрводеља, тако да никада није дељао дрво на пању већ на камену. Једном наиђе ђаво у облику прелепе и врцкасте девојке, па поче да га искушава. Свети Тома се загледа у њу, удари сечивом у камен и отупи секиру. Светитељ се много наљути, изазва силну кишу и сместа потопи ђавола у бару.

ИЗВОР: Драгомир Антонић, Српски народни календар за 2019/7527. годину, Informatika, Београд, 2018.