МАТЕРИЦЕ

Овај благи дан обавезно пада у претпоследњу недељу пред Божић.

Увече пред Материце деца припреме парчиће канапа или вунице и кришом их стављају под јастук да не би заборавила сутрашњи празник. Неки се буде пре мајке, па је везују поспану; неки се врте и траже прилику да изненаде мајку и завежу јој ногу. Она се тобож отима, брани и моли да је одреше, јер је у великом послу, али деца је не пуштају све док не добију откуп. Затим деца одлазе по сродничким и комшијским кућама, где настављају играрију са сваком удатом женом. Материца даје поклоне за откуп и осталој родбини и пријатељима који то затраже.

Раније је био обичај да мајка удатој кћери на дан Материца односи торту и купљени поклон (кћери материјал за хаљину, а зету кошуљу), или је кћер с мужем долазила код родитеља на вечеру и за Материце добијала дар.

Детињци, Материце и Очеви су празници деце, родитеља и породице. После Другог светског рата у Србији су против тих празника комунистички, односно државни органи водили прави медијски рат, проглашавајући те лепе и безазлене породичне радости „сујеверјем и мрачним назадњаштвомˮ.

У војвођанским селима обичај се изводио суботом у поподневним и вечерњим часовима, кад су деца, унапред припремљеном узицом, симболично везивала ноге својим мајкама, као и другим удатим женама у кући, родбини и суседству, које су се откупљивале поклонима: слаткишима, воћем и новцем, да их деца не би везала или да би их, ако су већ везане, одвезала.

ДЕЧЈА ПЕСМА ЗА МАТЕРИЦЕ

Добро вече, газдарице

честитам ти Материце,

ако не даш материце,

враг те одно, газдарице.

Наредну песмицу чуо сам од госпође Оливере Стојановић. Њој је за Материце песму певао њен син Божидар, а она се дрешила тако што му је поклањала чоколаде, јабуке… Данас ту песму певају унуци госпође Стојановић.  Песма гласи:

Прими, Мама, поздрав овај имендану Твом,

Бог преблаги нек те штити својом десницом.

Ја Ти желим свако добро од превишњег драгог Бога

и желим Ти да у здрављу Ти проведеш лета многа.

Мој поздрав је мали, мален као ја

али ипак знаде рећи

ЗДРАВЉЕ И СРЕЋУ БОГ НЕК ТИ ДА!

СВЕТИ ДАНИЛО

Дан посвећен пророку Данилу и тројици младића: Ананију, Азарију и Мисаилу. Кад је цар Набукондосор разорио и опљачкао Јерусалим, одвео је и Данила као дечака у ропство, заједно с јудејским царем Јоакимом. Кад је на двору поменутог вавилонског цара успео да погоди шта је претходне ноћи цар Набукондосор сањао, то му донесе велику славу. Користећи Божји дар, Данило поче да прориче судбине. Предање каже да је видео Бога како седи на престолу окруженог анђелима и да је предвидео дан доласка Спаситеља на земљу. Данило је преживео вавилонско ропство, али се није вратио у Јерусалим, већ је умро природном смрћу у изгнанству.

Некад су на овај дан жене одлазиле да им се гата, прориче и гледа будућност, јер се веровало да је овај дан погодан за прорицање судбине. Старији људи гледају да ли те ноћи има звезда на небу. Ако их има, наредна година ће бити родна. На данашњи дан ваља се деци обући нови одевни предмет, односно поновити их чарапама, кошуљом или нечим сличним. То је успомена на три младића која су с Данилом одведена у ропство, али су и они доживели дубоку старост.

Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.