Пострадали су за Христа и били су увенчани венцем славе у време цара Декија. По царевој наредби намесник Африке објави народу да сви морају приносити жртве идолима, у противном претио је страшним мучењем сваког упорног. Чувши за ове претње, многи отпадоше од вере и поклонише се идолима. Но ових четрдесет мученика осташе непоколебљиви због чега беху изложени мучењу. Свети Теренције храбриио је своје другове речима: „Чувајмо се, браћо, да се не одрекнемо Христа Бога нашега, те да се и он нас не одрекне пред Оцем својим небесним и светим ангелима!” Када их поведоше на посечење, они радосно певаху псалме и хваљаху Бога, који их удостоји мученичке смрти. Чесно пострадаше и царства се удостојише 250. године.