Свети Јаков Праведни (хебрејски: יעקב, грчки: Иάκωβος, ? – 62), такође познат као Јаков Јерусалимску, Јаков Божји брат (Аделптхоеос) био је важна личност раног хришћанства, односно вођа хришћана у Јерусалему у првим деценијама након Исусове смрти. Неколико раних извора га наводи као Исусовог брата; историчари су те наводе понекад тумачили метафорички, сматрајући како је Јаков Праведни описан као “духовни брат” или можда тек блиски рођак. Најстарија хришћанска литургија, Литургија Светог Јакова, назива га “братом Божјим” (Аделпхотхеос).
Подаци о његовом животу су релативно оскудни, а извори се углавном своде на Нови завет, односно Дела апостолска, јеврејског писца Флавија Јосипа као и раног хришћанског писца Хегесипа. Верује се како је био аутор Посланице Јаковљеве у Новом завету, први од Седамдесет апостола и аутор Апостолског указа који се спомиње у Дјелима апостолским. У Посланици Галатима Павле из Тарза описује свој прва посета Јерусалему где је срео Јакова ти одсео код Кефаса (Симон Петар). Хегесип га описује као вегетаријанца.
Године 62. га је тадашњи првосвештеник Јерусалема Анан бен Анан осудио на смрт каменовањем.

Српска православна црква их прославља 23. октобра по јулијанском календару, односно 5.новембра по грегоријанском календару.

Садржај преузет са сајта: www.wikipedia.org