Јефрем Сирин (сир. ܐܦܪܝܡ ܣܘܪܝܝܐ, Mor Afrêm Sûryāyâ; око 306 – 373) је био сиријски ђакон и хришћански теолог из 4. века. Писао је углавном химне, песме и библијске коментаре. Сматра се најзначајнијим црквеним оцем сиријске традиције. Хришћани широм света, а посебно у Сирији, га поштују као свеца.
Јефрем Сирин је рођен у Сирији од сиромашних родитеља у време цара Константина Великог. Своју рану младост је провео доста бурно, али је у једном тренутку променио начин живота и постао ревносни хришћанин. Био је ученик Јакова Нисибијског, а савременик и пријатељ Василија Великог.
Јефрем је непрестано писао књиге, усмено поучавао монахе и народ у Едеси, или се предавао молитви и размишљању. Кад су га хтели поставити за епископа, он се направио луд, јурећи кроз град Едесу и вукући за собом своју хаљину, након чега су га оставили на миру. Умро је у дубокој старости 378. године.

Православна црква слави га 28.јануара по јулијанском календару, односно 10.фебруара по грегоријанском календару.

Садржај преузет са сајта: www.wikipedia.org