Од детињства се посветио служењу Христу Богу. Подвизавао се заједно са Светим Теофилактом Никомидијским. Једном су њих двојица, у сушно време молитвама Богу низвели обилну, благодатну кишу. Због подвижничког и девственичког живота још од ране младости, патријарх Тарасије га је посветио за епископа Синадског. Учествовао је на VII Васељенском Сабору.
По царевој жељи, ишао је код калифа Харун-ал-Рашида да води преговоре о миру. У време злог цара Лава Јерменина, због поштовања икона, свргнут је са архијерејског престола и послат у изгнанство где је у беди, оставши до краја веран Православљу, скончао 818. године и преселио се у царство Господа Исуса Христа, којем је читав свој живот посветио.